АТОНСКИ ПОДВИЖНИЦИ ДЕВЕТНАЕСТОГ ВЕКА
ЖИВОТ И ПОДВИЗИ СТАРЦА ЈЕРОСХИМОНАХА
ИЛАРИОНА ГРУЗИНА
“Ако је квасац свет, то је и тијесто;
ако је коријен свет, то су и гране.”
(Рим. 11, 16)
ПРЕДГОВОР
Сакупљање сведочанстава о животу и подвизима грузинског старца јеросхимонаха Илариона започето је било одмах после његове смрти, 1864. Око тога се посебно старао руски монах, о. Пантелејмон који је касније, у чину архимандрита, био старешина Тројице-Киренског манастира, у Иркутској епархији, у Сибиру, где је и умро 1888. године.
Отац Пантелејмон је користио успомене многих лица која су са старцем била у блиским духовним односима. Међу њима су били: грузински монах Гаврил, коме је на молбу духовника Русика, оца Јеронима, сам старац подробно испричао свој живот до примања монаштва; такође ученик старца, духовник отац Сава, затим зографски пустињак Василије и пештерник Харитон, па старац Хаџи-Георгије, монах Висарион Грузин, пештерник Данило, старац Теофилакт, духовник о. Данило, бугарски старац Никодим и Теофил “Агиа психи”.
Знатно касније, на истом послу се трудио и руски монах отац Денасије.
Отац Пантелејмон је почео да пише животопис, и довео га до времена када је старац Иларион напустио свет и постао монах. Све остало, ево већ више од сто година, остало је у одломцима и тек је сада, изгледа, наступило време да се све скупљено стави пред благочестивог читаоца.
Ако је још за живота оца Иларина његов изузетан пример православног подвижништва био поука и надахнуће многима, тим пре верујемо да ће и нама који живимо у време сасвим млаке ревности за подвиг, упознавање с њим бити од користи.
