АТОНСКИ ПОДВИЖНИЦИ ДЕВЕТНАЕСТОГ ВЕКА

 

АТОНСКИ ПОДВИЖНИЦИ ДЕВЕТНАЕСТОГ ВЕКА
 

СТАРАЦ ИГЊАТИЈЕ – ГРК
(умро 1903)
 
Отац Игњатије је дошао на Свету Гору нешто пре 1850. године, када му је било тридесет година. У почетку је ступио у Русик и ту проживео тринаест година. Отуда је прешао у скит Свете Ане где се подвизавао осам година, а затим се желећи веће тиховање, населио у Катунакији, у једној малој колиби подигнутој уз знатну пећину у којој се око половине 19. века подвизавао један палестински старац, отац Варнава, при самом дну Катунакије близу Каруље. Тај отац Варнава је на молбу једног монаха који је желео да се настани у пустињи, саставио подробна упутства како проводити живот у молитвеном тиховању.
У почетку је отац Игњатије још могао да се бави рукодељем, и плео је бројанице. Он је могао да живи не осећајући оскудицу и тешећи се усамљеношћу коју је стекао. Али када му се око при сталном напрегнутом раду и читању разболело (а друго је било затворено по природи) услед чега је тешко видео, рукодеље више није могао да ради, и зато му је помоћ била веома потребна.
Једном су га посетиоци питали како може да живи у колиби где се ни метаније не може учинити, нити пак лећи услед стешњености, старац је одговорио: – „само нека тамо не буде тесно, а овде ћемо се већ стиснути ради будућег блага. Ради множине грехова својих стрпићу се овде!“ При том је један од гостију показао другоме особиту направу за вешање и држаче у поду који су дању били окренути зиду и придигнути према плафону изнад прага. Да старац не би помислио како обраћају пажњу на његов живот и како виде његово оруђе за ноћне подвиге, изашли су да разгледају пећину палестинског старца.
Старац Игњатије је, по речима оних који су га знали, био изузетног живота, и имао је велики дар умносрдачне молитве. Умро је 1903. године.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.