NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Istorija crkve » PREGLED ISTORIJE HRIŠĆANSKE CRKVE – I OPŠTI DEO

PREGLED ISTORIJE HRIŠĆANSKE CRKVE – I OPŠTI DEO

 

PREGLED ISTORIJE HRIŠĆANSKE CRKVE
OPŠTI DEO
 
PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU
 
U sremsko-karlovačkoj Gimnaziji do 1941. godine nije bilo teško uočiti da je profesor-katiheta Grigorije Mikić nesumnjivo jedna od najznačajnijih figura ove stare škole. Njegovi časovi veronauke odlikovali su se izuzetnom zanimljivošću, širinom znanja, a posebno i izuzetnom kulturom govora. Te svoje velike vrednosti ispoljavao je profesor Mikić i na časovima duhovne egzorte, nedeljom u devet časova, pred polazak na obaveznu liturgiju. U crkvi, profesor Mikić je propovedao retko, pri čemu je pokazao i neku posebnu vrstu izbirljivosti, kao da je želeo da sačuva skupocenost svojih reči. Bio je svestan svojih govorničkih sposobnosti, a za četiri godine koliko sam ga slušao kao profesora veronauke, nisam od njega čuo ni jednu jedinu prizemnu, ili običnu reč. Sećam se da sam ga 1941. posetio u Aranđelovcu, gde se smestio sa porodicom posle ustaškog logora u Capragu. Pitao sam ga da li služi i propoveda u maloj crkvi u Bukoviku. Odgovorio mi je da retko služi i propoveda, ali da se posle liturgije u porti istorijske crkve u Bukoviku, u koju je povremeno dolazio i mitropolit Josif, sastaje i razgovara sa mnogobrojnim izbeglicama iz Hrvatske, među kojima je bilo dosta njegovih bivših đaka i poznanika. Takođe mi je rekao da je veoma lepo primljen u nastavničkom kolegijumu Gimnazije u Aranđelovcu.
Još u Karlovcima, za vreme đakovanja, često sam čuo mnoge pohvale Karlovčana za gospodina profesora Mikića. Isticao se uvek njegov intelekt, široko, poliglotsko obrazovanje, britka pamet i neko neprekidno duhovno bdenje koje je pri svakom susretu budilo poštovanje. Čuo sam i žaljenje što Grigorije Mikić nije više napisao, i sve njegove duhovne moći ispoljene su u dve njegove knjige: Pregled istorije hrišćanske crkve (1930) i Istorija srpske crkve (1936), obe napisane za školsku upotrebu. Reč je o knjigama uspešnih pedagoških vrednosti, čiji uspeh upravo i leži u brižno sabranim podacima, u znanju i moći da se sa ogromnom literaturom postupa selektivno, a uvek odmereno i verodostojno. Ono što čini posebnu vrednost ove knjige (koju su recenzirali prota dr Stevan M. Dimitrijević, profesor Bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i profesor Stevan Žakula, prosvetni inspektor) svakako se odnosi na Mikićevo odlično poznavanje teološke misli kod Vizantinaca i kod Srba, što još jednom potvrđuje širinu autorovih pogleda čak i na najsuptilnije hrišćanske raspre. U sve te zamršene probleme Grigorije Mikić ulazi bez predrasuda, težeći da svojim čitaocima približi i sve duhovne procese koji su doveli do konačnog razjedinjavanja nekoć jedinstvene hrišćanske crkve. Sve je to autor iskazao na jedan poseban, a uvek razumljiv način i zato smatram da njegova knjiga nije ni danas izgubila od svoje savremenosti. Non multa, sed multum, to je deviza koju autor neprestano prati.
Ali, nije profesor Grigorije Mikić bio zagledan isključivo u prošlost hrišćanske, pa i srpske crkve. I danas pamtim njegovo umno izlaganje o bitnim problemima srpske crkve koja je 1918. godine, kako je on govorio, ispunila svoju istorijsku ulogu. Posle te godine, po Mikićevom mišljenju, bila je potrebna njena hitna obnova, traženje novih, socijalnih zadataka, angažovanost koja će crkvi dati novu mladost i nove podsticaje. Postoje i dragoceni pisani tragovi ovakvih njegovih pokušaja, koji, nažalost, nisu naišli na odjek u svome vremenu. Takav je Mikićev časopis Novi put, koji je sam uređivao i ispunjavao svojim zapaženim uvodnim člancima i prilozima, u vremenu 1920-1921.
U svakom slučaju, Grigorije Mikić časno se pridružuje velikanima sremsko-karlovačke Gimnazije u kojoj je izvršio i veliki uticaj na sve svoje đake, bez obzira na njihova kasnija životna opredeljenja. Neka ova njegova knjiga trajno podseća na njegovu celovitu i tako slikovitu ličnost.
 
Akademik Dejan Medaković

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *