Глава XLI – ДОДАТАК
Након векова јеванђелизације искључиво на грчом и латинском језику из Рима (Роме) и Романије (Византије), Словени су у 9. веку најзад просвећени „вером правом”, православном на сопственом словенском језику, благодарећи разумевању које је за мисију Ромејске Цркве међу Србима, Бугарима и Русима, у условима набујалог латинског прозелитизма показао Свети Патријарх Фотије са својим следбеницима. Православна црквена просвета особити је замах доживела од 12. до 14. столећа, у светонемањићкој Србији (жива реч проповедника, преписивачке школе, превођење књига и слично), постала расадник писмености на општем словенском језику, из кога је мисионарску подршку и црквене књиге добијала и православна Русија – све до пропасти Србије, под деспотом Ђурђем Бранковићем, да би се у доба турског ропства улоге промениле – тако да су од 16. столећа Срби и Бугари добијали књиге на старословенском (са руском рецензијом) из царске Русије.
Свети ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ – словенски првоучитељи
СЛОВЕНСКА АЗБУКА
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКА АЗБУКА
За сачинитеља који је у Русији учио и највероватније се служио старом ортографијом која је држала руски језик најближе црквенословенском, и те како је битна чињеница да управо тај језик нераскидиво повезује све Словене. Уједињује их још од времена Светих равноапостолних Кирила и Методија, послатих да проповедају хришћанство, Богом нам даним народним, (старо)словенским језиком, старијим од црквенословенског и данас готово изгубљеним. Стара ортографија је била задржана све до доласка на власт бољшевика, након чега се одржала само у руској имиграцији (на пример, Г.Флоровски). Савремени руски језик плод је реформи Цркве које је започео Петар Велики, прво избацивањем гласова. Деградација у ортографији, осим што је била политички потез, била је плански усмерена на деградацију хришћанског живота и духа, под видом снисхођења народу, то јест да се народ описмењује. Совјети су увођењем савременог руског језика само окончали језичко-књижевне реформе Петра Великог, како би и пугем језика (писма) удаљили народ од Цркве.
