Глава VIII – ДОДАТАК
Свети равноапостолни велики кнез Кијевски ВЛАДИМИР
(Свјатославич, †1015, прославља се 15/28.јула), крштава незнабожне Кијевљане 988.године
Крштење Русије је било пре свега државна ствар тако да је Кијевска кнежевина
крштењем ушла пуним кораком у круг европских држава, заузевши при том једно од водећих места
Кијево-печерска (пештерска) Светоуспенска лавра
прва монашка насеобина у тек новокрштеној Кијевској Русији
Са оснивањем Кијево-печерске лавре 1051. године, повезан је постанак стародревно руских, најстаријих руских књижевних национално-самосвесних и духовних дела. Као најстарије узима се дело једног од сабрата Кијево-печерске лавре, монаха-летописца, Преподобног Нестора Печерског (Нестор Лiтописець), „Повесть временных лет” („Повест минулих лета” – види главу четрдесетдругу). Од 16. века постаје центар православља у Украјини из којег су изашли први руски Светитељи, богослови и јерарси (Свети Борис и Гљеб, синови Светог кнеза Владимира (†1036, прослављају се 2/15. маја), оснивачи руског монаштва Свети Антоније (†1063) и Свети Теодосије (†1074, заједно се прослављају 2/15.септ), као и многи други.
