РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Књига коју сте управо отворили вероватно спада међу значајније које су се током последњих деценија издавале на српском језику у Америци и Канади, а вероватно и шире у расејању. Са друге стране личност и дело сачинитеља Мемоара, Светог Владике Мардарија (Ускоковића, †1935), још увек је недовољно позната и присутна како у српским земљама, тако и међу православним верницима у Америци и Канади.
Текст Мемоара Светог Владике Мардарија на енглеском под називом Incomprehensible Russia је пронађен Промислом Божјим пре пар година и дар је који је тешко вредновати колико он то заиста заслужује.
Сматрамо упутним да бар укратко наведемо један мањи део приређивачког посла који је неоспорно захтевао, у првом реду, одговорност према лику Светог Мардарија и свих оних којима већ јесте (или којима ће тек постати) заступник пред Самим Господом; друго, текст који је написан пре више од осамдесет година.
Први правац приређивачког посла била је провера на материјалном нивоу самог текста машинописа на енглеском језику, који датира из давне 1935. године и на коме се налази више исправљачких рукописа. Текст Мемоара садржи приличан број редигованих и измешаних имена, година и догађаја. Због тога је била потребна провера историјских докумената, углавном на руском језику, као и цитата из Светог Писма, где је сачинитељ понегде користио и црквенословенски текст Библије. У многим књижевним делима, које Свети Мардарије помиње, понекад су дословни наводи, а негде, посебно када је реч о поезији, у скоро свим случајевима су буквални преводи без риме.
Приређивач изражава посебну захвалност преводиоцу Ивану Недићу, који је преводе стихова и поетских одломака, који раније нису препевани, ускладио у погледу риме и ритма.
Пишући на енглеском језику, то јест за енглеско говорно подручје, Свети Мардарије је користио речи које су тада постојале. Ово се посебно односи на речи из црквеног речника, од којих неке у то време још нису преведене (многих одговарајућих и данас нема у енглеском језику). Важно је било разграничити шта стоји иза често истих речи које сачинитељ користи (као на пример), за Свету Литургију, вечерњу службу, бденије и јутрење, као опис службе о којој пише, а да у исто време не збуњује упућеног читаоца. Још један од многобројних примера може да послужи илустративно, да је сачинитељ много пута користио реч senator (премда у Русији нису постојали сенатори) да означи одређену државно-чиновничку службу (положај) у Русији, што је захтевало да се претраже подаци о сваком конкретном сенатору, те да би схватили заправо која је била његова служба у Русији и последично моћ која је стајала иза те функције. Много је сличних случајева.
Следеће што је приређивач Мемоара на српском језику морао да узме у обзир је то, да је овај историјско-монашки дневник, написан беспрекорним енглеским језиком, богатим речником и познавањем енглеског склопа реченица, био намењен разноврсној читалачкој публици, пре свега америчкој. У преводу на српски језик, потребна су била одређена појашњења (у фуснотама и под звездицама) посебно када се радило о наглашавању историјске свести његовог српског рода (наспрам ућуткивања народног духовног памћења), којима је сачинитељ прожео своје дело. У складу са очигледним наглашавањима описа важности појединих догађаја и личности од стране сачинитеља Мемоара, приређивач је покушао да у таквим случајевима, а у околностима наше данашње свакодневнице прожете остацима владавине комунизма, у делу Додатак на крају књиге, који нису део пишчевог књижевног дела, утемељи оно што је сачинитељ сматрао посебно важним, а да при том не угрози целовитост књижевног текста.
Важно је било у преводу на српски језик, упоредити текст Мемоара на енглеском са његовим оригиналним списима на српском и руском језику написаних у претходном столећу, како би се број туђица свео на минимум и уместо њих, у духу његовог аутентичног српског језика користиле старе речи које се данас готово више не користе, те тако што аутентичније пренела лепота и богатство његовог израза и неоспорног списатељског дара.
Толико о само неким од детаља повереног послушања приређивачу.
У приређивању овог захтевног и веома драгоценог сведочанства једне претходне епохе, приређивач овог првог издања благодари сарадништву и помоћи, свима који су својим разноврсним талентима и несебичним трудом помогли да ова књига угледа светлост дана.
За све што је за нас, наше породице и потомке учинио, као и за све оно што ће Свети Мардарије тек учинити за све људе добре воље, пред његовим светим нетељеним миомирним моштима, прожетим нествореним Божанским енергијама које до Другог доласка Христовог почивају у манастиру Свети Сава у Либертивилу – СЛАВА МУ И МИЛОСТ!
Р.М.
