NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Oklevetani svetac – Vladika Nikolaj i srbofobija

Oklevetani svetac – Vladika Nikolaj i srbofobija

BAJFORDOVE KLEVETE

Uvod u reviziju Nikolajeve biografije

Nikolaj Velimirović (1882-1956) bio je jedan od najpoznatijih nacističkih mislilaca. Alfred Rozenberg je, posle susreta s njim, napisao „Mit XX veka“, a smatra se da je uticao i na Čemberlena i njegovu rasnu teoriju. Velimirović je bio jedan od osnivača „Društva Tule“ i lični prijatelj Karla Haushofera i Ditriha Ekarta. Vidimo ga i na spisku prvih članova Nacionalsocijalističke radničke partije Nemačke. Redovni kontakti s Hitlerom nadahnuli su budućeg firera na pisanje „Moje borbe“. Smatra se da je Hitler „Moju borbu“ posvetio Velimiroviću, ali je moćni lobi Srbske Pravoslavne Crkve, na čijem čelu su bili „zeloti“, Atanasije Jevtić i Amfilohije Radović, tu posvetu uklonio, delujući preko srbske crkvene opštine u Berlinu. Velimirović lično je savetovao Himlera u organizovanju konclogora, a kraj 1944. i početak 1945. proveo je u Dahau na odmoru i oporavku, skupa s patrijarhom Gavrilom. Tada su proveravali kako funkcioniše „fabrika smrti“ i pripremali genocid nad Bošnjacima i Hrvatima u ratu 1991-1995. Smatra se da su oni osmislili pojavu Arkana, Frenkija i Jovice Stanišića, i pripremili paravojne formacije za slanje preko Drine. Uopšte, za sve krivice Srba, od ubistva sultana Murata 1389, koji je na Kosovu nudio Srbima „partnerstvo za mir“, preko atentata na nadvojvodu Franju Ferninanda, koji je na Vidovdan 1914. Srbima u Bosni nudio suživot i toleranciju, sve do pravljenja nuklearnih bombi u Iranu i ugrožavanje Izraela, krivi su, pre svega, Nikolaj Velimirović, i, u nešto manjoj meri, Gavrilo Dožić, čiju je genocidnu politiku nastavio Pavle Stojčević, „patrijarh srpski iz devetog kruga“ (M. Tomanić: „Srpska Crkva u ratu i ratovi u njoj“, Krug, Beograd 2001). Da, dragi čitaoče!
Možda se čudiš ovakvom uvodu? Što bi rekao Majakovski: „Vi mislite – bunca malarija?“ („Oblak u pantalonama“). Bilo je to, bilo, ali ne u Odesi, kao kod Majakovskog, nego u zemlji Srbiji, krajem XX i početkom XXI veka, kada je trebalo oklevetati „najvećeg Srbina“ posle Svetog Save, vladiku Nikolaja.
Tekst o Nikolaju kao nacisti mogao bi da se pojavi bilo gde na Zapadu, od „Njujork Tajmsa“ do „Špigla“, i svi bi poverovali u njega, kao što, već dve decenije, veruju da su Srbi „virus koji treba uništiti“ (Dejvid Gompert, KAIV korporacija, Savet za inostrane odnose), snimajući filmove poput Spilbergovog „Mirotvorca“, u kojima Srbi nuklearnom bombom prete Ujedinjenim nacijama.
Metoda po kojoj je sastavljen uvod u analizu najnovijeg pljuvanja po Nikolaju poznata je iz one šaljive narodne priče o Eri koji prodaje pšenicu. Znam da se sećate – Era prodaje najčistiju, najkrupniju, najbolju pšenicu. Turčin dolazi da je kupi, i kaže:
– Ero, ova pšenica ti ničemu ne valja! Puna je glavnice i ljulja!
– Jeste, ago, ove godine je udarila neka bolest!
– Al’ nije samo to, – nego je i sitna!
– Jeste, ago, sitno je rodilo!
– A i puna je slame!
– Jeste, ago, nije na gumnu ovejana kako treba! Tada aga zapanjeno kaže:
Pa, dobro, bre, Ero! Ja ti kudim dobru pšenicu da joj spustim cenu! A što je ti kudiš?
– Pomažem ti, sprdati, ago.
Tako smo i mi klevetnicima Nikolajevim pomagali sprdati. Jeste, Nikolaj je bio sve to – nacista, hitlerofil, odmarao se u Dahau, nije pretrpeo nikakvo mučeništvo. Kriv je za sve, i kriv je svima. No, sprdnja je sprdnja, a od sprdnje se ne može dugo živeti. Takva joj je ontologija – mehur od sapunice. Zato nam je dužnost da se ozbiljnije pozabavimo problematikom, osvrćući se na knjigu Jovana Bajforda „Potiskivanje i poricanje antisemitizma“.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *