Оклеветани светац – Владика Николај и србофобија

ОДГОВОРИ ПРЕДРАГУ ИЛИЋУ

О пропустима Николајевих биографа

Врло често су Срби неозбиљни и површни, и врло често им се то обије о главу. Тако је било и у случају појединих биографа и агиографа Светог Николаја Жичког. Без проверавања података, без суочавања са изворима, писало се о Николају, па се и грешило. Добронамерно, али се грешило. Рецимо, тврдило се да је две године провео у Дахау, иако је реч о два месеца. Историографија није епска песма, где се гусла: “Који оно добар јунак бјеше | што једанпут бритком сабљом мане, | бритком сабљом и десницом руком, | пак дванаест одсјече глава.” Давање нетачних података о Николајевом страдању од нациста омогућило је клеветницима Новог Златоуста да оптуже Цркву за мистификовање и митотворство. Наравно, има и објективних разлога за овакву неопрезност: сећања на Николаја и архивска грађа нацистичког окупатора о њему били су неодступни у доба Титове страховладе; на Николаја се излило толико мржње и лажи да су његови поштоваоци с највећом муком морали да приступају истраживањима.
Чим се мало слободе осетило у ваздуху Титове Југославије, кренула је борба да се његовој личности и делу да право место у Србској Цркви и србској култури. Грешке у тадашњим биографијама могу се унеколико разумети. Али, Бајфорд и други клеветници су с пуним правом уочили да су се такви промашаји јављали и почетком трећег миленијума, када су били недопустиви.
У недавном разговору с једним римокатоличким истраживачем Николајевског дела, који је потписник ових редова имао, дотични је уочио да недостаје не само критичко издање Николајевих дела, и индекс онога што је Николај написао, него и једна озбиљна биографија човека кога зовемо “највећим Србином после Светог Саве”. Нажалост, ни Србска Црква (осим часних изузетака), ни држава Србија, нису учиниле много да се Николајевом делу приступи с озбиљношћу какву то дело заслужује. Немамо (а морали бисмо имати) научни институт посвећен стваралаштву “Жичког Златоуста”. Књиге које се пишу с циљем дискредитације и “демитологизације” Николајеве светости јесу ЗАХТЕВ да се озбиљно суочимо с Николајевим животом и стваралаштвом.

Comments are closed.