НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Оклеветани светац – Владика Николај и србофобија

Оклеветани светац – Владика Николај и србофобија

СВЕТИ НИКОЛАЈ СРПСКИ – ИЗ ЧЕТИРИ РАЗЛИЧИТА УГЛА

НАЈИЗУЗЕТНИЈЕ ЉУДСКО БИЋЕ КОЈЕ САМ ИКАДА СРЕЛА

Странци о Светом Николају Српском:

Church Times(март 1920):

„Током четири ратне године, др Николај Велимировић је собом, својом личношћу и својом поруком оставио снажан утисак на врло широк круг Енглеза, тако да смо, када се вратио у Србију, осетили то као истински губитак.“

Џ. А. Даглас, проректор Лондонског универзитета (1920):

„Тај аутор није само провокативни мислилац и личност која подстиче, већ има и веома редак дар практичке примене идеала.“ X. Џ. Фајнс-Клинтон, англикански свештеник (1921): „Утицај који је стекао својим личношћу и заслугама, као и делом које је извршио, проповедајући у многим нашим катедралама и црквама, као и својим предавањима и списима, без преседана је за једног православног свештеника у овој земљи (Енглеској, прим. В. Д.).“

Уводничар часописа америчких епископалаца „Жива црква“ (25. јун 1921):

„Николај је други Исаија.“

Др Џејмс Т. Шотвел, Карнегијева задужбина за међународни мир (5. август 1927. године):

„Једна од најинтересантнијих и најмаркантнијих личности политичког живота на Балкану… По темпераменту мистичар, али и вичан политичар и државник, као што је већ доказао, Епископ Николај садржи у себи такав сплет различитих особина да би у свакој земљи био признат као јединствена личност.“

Џон Кингсбури, министар у влади Вудроу Вилсона (1933):

„Ви Срби можда не знате колико је Владика Николај, који припада читавом хришћанском свету, цењен и поштован у Америци. Он је за свој народ учинио много. Верујем као појединац највише. На заказане беседе, у појединим градовима Америке, људи су путовали по неколико сати брзим возовима да чују његове пророчке речи. Ја сам лично поносан што се убрајам у пријатеље тога великог српског сина.“

Дама Ребека Вест, књижевница:

„Најизузетније људско биће које сам икада срела…“

Др Харолд Бакстон, англикански бискуп гибралтарски (1940):

„Знам др Николаја из времена рата, када је говорио у катедрали Св. Павла, где га је слушало десет или двадесет хиљада људи. (…) Чак и данас у Енглеској, а нарочито у Лондону, питају где је и шта ради др Николај Велимировић. Он је био први неангликанац коме је било дозвољено да беседи у Катедрали Св. Павла и када би данас дошао, читав Лондон би похрлио да га чује.“

Почасни докторат Колумбија универзитета (САД, 1946):

„Његовом Преосвештенству Николају Велимировићу, Епископу Охридском и Жичком, који је познат по својој светости и човекољубљу; чија је прва брига увек за сиромашне и несрећне у једној многонапаћеној земљи; великом научнику и проповеднику, који је изнад свега велика морална снага, додељује се почасни докторат.“

Џорџ Бел, бискуп чичестерски (1956):

„Чудесан човек – да! Велики патриота – да! Али, он је био више од тога. Он је био пророк Божји, не само Божије милости, већ и Божијег суда.“

Резолуција Америчког конгреса (бр. 98 од 14. јануара 1957):

„Представнички Дом САД је примио са дубоком жалошћу смрт Епископа Николаја, највећег сина нашег достојног српског савезника у два светска рата, и духовног вођу српског народа у Југославији. Представнички Дом овим упућује саучешће српском народу због губитка овог великог духовног вође и заслужног сина.“
Рован Виљемс, надбискуп кентерберијски (2001):

„Епископ Николај је, за неколико генерација британских англиканаца, био један од оних неоспорних моралних и духовних великана који су Западу посведочили нешто од дубине и изазова православног света.“

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *