Оклеветани светац – Владика Николај и србофобија

СВЕТИ НИКОЛАЈ СРПСКИ – ИЗ ЧЕТИРИ РАЗЛИЧИТА УГЛА

„НАЈМРАЧНИЈА ЛИЧНОСТ У ИСТОРИЈИ СРПСКОГ НАРОДА“ – ФАШИСТА, НАЦИСТА, ЕНГЛЕСКИ АГЕНТ, МАСОН, РАСПУЋИН, КОНТРАРЕВОЛУЦИОНАР, БРУТАЛНИ БАЛКАНАЦ, РАТНИ ЗЛОЧИНАЦ, ИЗДАЈНИК, САРАДНИК ОКУПАТОРА, ВЕРСКИ ФАНАТИК, ПРОВИНЦИЈАЛНА ПОЈАВА, ФИЛОСОФ ПАЛАНКЕ, ОБОЖАВАЛАЦ ХИТЛЕРА –

Владика Николај у очима комуниста, нациста, усташа и „грађанске опције“ у Срба

Београдски дневник (1919):
„Салонски калуђер, Распућин.“

Веселин М. Вукићевић (Нова Европа, 1921):

„Револуционарна Шумадија зна врло добро да је г. Велимировић у суштини контрареволуционар.“

Извештај после првог немачког претреса Жиче (мај 1941):
„Николај је тип лукавог, бруталног и тупог Балканца, који је као црквени поглавар најважнији.“

Хрватски народ, усташки лист (7. мај 1941), пренето у: Католички Ђедник (Сарајево, бр. 23, XVII, 1941):

„На столици Светог Саве – енглески агент; Рекламирани лик епископа Николаја Велимировића; Жича – као средиште енглеске пропаганде; У новије време вјешто је сплитана у српском народу легенда о његовом светаштву; Његови говори постају изразито шовинистичко-политичка пропаганда; Он је национални и духовни идеолог пансрпске борбене организације, чији невидљиви људи управљаху цијелим државним апаратом бивше Југославије; Цијело водство српске цркве је само играчка у рукама енглеског епископата преко др Николаја.“

Распоп Никола Дреновац, комуниста (1945):

„И данас тај исти епископ Николај иде по америчким катедралама и под маском ‘апостолске фигуре’ проповеда најотровнији фашизам, клевеће своју рођену земљу и спречава акцију за помоћ болнима, гладнима и голима.“

Удружење православног свештенства ФНРЈ (1949):

„Такође се ограђујемо и осуђујемо рад и епископа Николаја Велимировића и Иринеја Ђорђевића, који су се и после ослобођења наше отаџбине задржали у табору империјалистичких земаља и са империјалистима прижељкују и кују поново ропство за наше народе и сеју лажи, мрак и незнање.“

Свештеник Јово Радовић, удружењац (1959):

„У овом рату смо имали четири владике као издајнике, од којих су тројица данас у Америци. Николај Велимировић, Иринеј Ђорђевић и Дионисије Миливојевић. Жалосна је слика, браћо, да ова тројица владика не смеју се повратити у свој народ због њиховог издајства.“

МУП ФНРЈ (1951), поводом одузимања држављанства Св. Николају:

„Припадник противнародне политичке организације Збор и као сарадник окупатора побегао из земље пред ослобођењем.“

Милош Минић (1981):

„Писац црквених беседа у служби верског фанатизма.“

Љубиша Јакшић (Ослобођење, 7. јул 1981):

„Ратни злочинац епископ жички Николај Велимировић који је имао ратнозлочиначку биографију.“

Драгомир Митровић, комунистички историчар (1985):

„Николај је био један од главних покретача здружене акције свих реакционарних и колаборационистичких снага, њихове борбе противу партизана, комуниста и народног отпора.“

Новости(6. 10.1986):

„Најмрачнија личност у историји српског народа, Љотићев идеолог, обожавалац Хитлера.“

Мирко Ђорђевић (1999):

„Велимировић остаје једна карактеристична провинцијална појава.“

Др Миодраг Зечевић (2001):

„Епископ СПЦ, активни противник НОП-, симпатизер четничког покрета Драже Михаиловића и врло близак фашистичком покрету Збор Димитрија Љотића.“

„Група интелектуалаца“ (2002):

„Опасност од тријумфа филозофије паланке Николаја Велимировића.“

Јован Бајфорд (2004):

„Тридесетих година 20. века Велимировићева идеологија је обезбедила значајан извор инспирације за снаге српског фашизма.“

<< претходна [ садржај ] следећа >>

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.