Оклеветани светац – Владика Николај и србофобија

О садржају

Књига почиње Николајевим, недавно откривеним текстом „Патријарх Гаврило“, у коме Свети Владика пише о патријарховом и свом страдању у Дахау (сви клеветници тврде да му је тамо било као у бањи – па да видимо како је та „бања“ изгледала). У поглављу „Владика Николај и нацисти“ даје се преглед односа хитлероваца према великом србском анти-нацисти. У поглављу „Владика Николај и грађански рат“, реч је о држању Николајевом према домаћим актерима страшне драме Србства у Другом светском рату: ђенералу Дражи, Недићу, Љотићу и комунистима. „Владика Николај и Запад“ говори нам о Николајевој љубави према свему што је на Западу хришћанско и оштрој осуди свега што је безбожничко; такође, види се да Хитлер није био случајна појава, него квинтесенција богоодступништва Европе. У поглављу „Светац?“ одговарамо на оспоравања Николајеве светости (од тога да ли је он мученик до тога да је „пушио“). Циљ поглавља „Срби и Јевреји“ је да покаже како Србима, чији је Николај светац, никад није била својствена антијеврејска мржња, а „Бајфордове клевете“ су анализа његових ставова изнетих у књизи „Потискивање и порицање антисемитизма / Сећање на владику Николаја Велимировића у савременој српској православној култури“. Бајфорд је све који се у Србској Цркви баве животом и делом Николајевим оптужио за крипто-антисемитизам, па је и текст потписника ових редова, „Срби и Јевреји“, стављен на стуб срама. Књига Предрага Илића „Српска Православна Црква и тајна Дахауа“ имала је за циљ да прикаже како патријарх Гаврило и Свети Николај Жички нису за време Другог светског рата претрпели никакво мучеништво, него је то мит који су представници Цркве измислили ради њиховог уздизања у очима народа.
Читалац ће имати могућност да се суочи са многобројним чињеницама у једном новом светлу. Нека се чује и друга страна!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.