Оклеветани светац – Владика Николај и србофобија

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Шта је Свети Николај Српски говорио о својим непријатељима?

“Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем… Они су место мене исповедили грехе моје пред светом. Они су ме шибали, кад сам се ја устезао шибати себе самог. Они су ме мучили онда, када сам бежао од мука. Они су ме ружили онда, кад сам ја сам себи ласкао. Они су ме пљували онда, кад сам се ја гордио собом. Благослови непријатеље моје, Господе, и ја их благосиљам и не кунем. Кад сам се ја правио мудрим, они су ме називали лудим. Кад сам се правио моћним, они су ми се смејали као кепецу. Кад сам хтео водити људе, они су ме гурали у позадину… Роб куне непријатеље, јер не зна. А син их благосиља, јер зна. Јер зна син да му се непријатељи не могу дотаћи живота. Зато слободно корача између њих, и моли се Богу за њих.”
Тако је писао Владика Николај у својим Молитвама на језеру. И није само тако писао, него је тако и осећао, тако се свим бићем Богу молио за увредиоце своје и за све који су га мрзели и покушавали да уклоне из јавног живота. У “Жичком благовеснику”, објављеном уз Часни пост 1940, налази се и овакав запис: “Поводом пашквила које су се појавиле против нашег епископа, неки свештеници и световњаци послали су нашој редакцији чланке и дописе у којима се са гнушањем те пашквиле обеснажују и износе се скривени подстрекачи који то све финансирају. Ми жалимо што те чланке не можемо штампати. Ни епископ нам то не препоручује. У разговору са епископом Николајем, он нам је рекао: ‘Ми православни свештеници морамо бити позитивни и конструктивни, ако икад то нарочито у овом времену. Не смемо трошити ни време ни снагу на ствари негативне и деструктивне. Што се мене лично тиче, ја се радујем што сам могао бити користан и мојим непријатељима, писцима ових пашквила, бар материјално, кад нисам могао духовно. Јер грдећи мене они добијају за то паре, те се хлебом хране.'”
Од ове изјаве до данас прошло је скоро седам деценија. И непријатељи Николајеви, то јест, непријатељи Христа Богочовека, чији је Николај угодник, и даље зарађују на жичком светлоснику, ружећи и грдећи све његово и Христово добро у србском народу, и настојећи да то уклоне из свести Срба.
А свети Николај им прашта, и моли се Богу за њих.

Comments are closed.