NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Oklevetani svetac – Vladika Nikolaj i srbofobija

Oklevetani svetac – Vladika Nikolaj i srbofobija

SRBI I JEVREJI

Jevreji o Srbima i antisemitizmu

U knjizi Jaše Almulija „Živi i mrtvi“, Jevreji koji su preživeli Drugi svetski rat, svedoče o odnosima Srba i Jevreja u to teško doba.
Jakov Danon, čiju je porodicu spasao Mika Aradžija iz Niša, kaže: „Ja mogu da kažem da su ti odnosi uvek bili dobri, a šta se sad dešava, o tome ne bih govorio, mislim da to nije pitanje Srba i Jevreja, mislim da je ovde situacija vrlo složena i dajte da o tome ne govorim.“
Dr Marko Anaf, koji je detinjstvo proveo u Požarevcu, veli: „U Požarevcu nije bilo razlika između nas Jevreja i onih Srba koje sam ja poznavao. Ja sam bio potpuno izjednačen sa srpskom decom, mojim prijateljima. Nas je Jevreja bilo malo tako da su moji drugovi bili mahom Srbi. Ali tuče su bile skoro normalna stvar u tim krajevima u ratno i poratno vreme kad sam ja rastao. Ako bi me ko pokušao uvrediti kao čivuče, ili bi mi opsovao majku čivutsku, a bilo je takvih, nastala 6i tuča u kojoj sam obično bio pobednik. Ne sećam se da me je iko izmlatio. Bilo je slučajeva da je ostajalo nerešeno, pa su se tuče obnavljale, ali na kraju, shvativši da se tučom ne može rešiti ko je pobednik, nastupio bi mir i uzajamno poštovanje.“
Čuveni hirurg, dr Isidor Papo, čiju su rodbinu uglavnom pobile ustaše (on je iz Mostara), rekao je: „Ja nikad nisam bio cionista, ali sam uvijek bio apsolutni Jevrejin. Nikad to nisam krio, meni je bila čast što sam Jevrejin i ja sam govorio da sam Jevrejin kada to nije bilo ni zgodno kazati, mada u Srbiji nije bilo nikada antisemitizma. Ja u ovoj zemlji nikada nisam osetio da sam Jevrejin, a uživao sam sve počasti što može jedan čovek da doživi.“
Dr Maksim Šternić, psihijatar i profesor Medicinskog fakulteta, čiji je otac bio odan Kralju i otadžbini i član predratnog četničkog pokreta, kao mladić se našao u partizanima, ali je uvek imao razumevanja za sve što se u nesrećnoj Srbiji dešavalo za vreme Drugog svetskog rata. Na pitanje o generalu Nediću, odgovara: „On je bio srpski general, a kada to kažem, onda mislim da kod njega antisemitizma nije bilo. Bilo je pre rata u Srbiji pojedinaca i ljudi koji su se deklarisali da ne vole Jevreje, možda i gore i od toga, ali u službenoj politici toga nije bilo, ni kod dvora, ni kod vlada. Za Jevreje u Srbiji moglo se često čuti da ih nazivaju Srbima Mojsijeve vere ili srpskim Jevrejima. Na jevrejskom groblju u Beogradu, na samom ulazu, stoji veliki spomenik Jevrejima poginulim u ratovima za oslobođenje, u balkanskim i u Prvom svetskom ratu.“ (Šternić se, veoma živo, seća svog partizanskog ratovanja, i Milovana Đilasa, koji je bio „poznat po svojoj surovosti i grubosti pre nego što se pedesetih godina presaldumio u socijaliste ili socijaldemokrate“, i koji je streljao jednog seljaka s Kosmaja zato što je za hranu prodao sopstveni brijački pribor, koji je Đilas smatrao „kolektivnom imovinom“).
Godine 1995, poznati psiholog, Nikola Rot, dao je Jaši Almuliju intervju u kome kaže i sledeće: „Nadam se da će oni jevrejski krugovi u svetu koji imaju pogrešan stav prema Srbima uskoro uvideti da taj stav treba napustiti, da je vrlo važna borba za pravednost, za časnost. Treba da imaju na umu da ne može biti ceo jedan narod kriv, kao što Srbe okrivljuju. Prije svega to treba da imaju na umu Jevreji koji su dva milenijuma neprestano bili napadani i strašno proganjani, i to celi narod, bez krivice. Ne bi smeli sad da sudeluju u progonu jednog naroda koji isto tako nije kriv i koji je isto tako proganjan.“
Poznati muzički pedagog, dr Andreja Preger, veli: „Ja tu živim kao Jevrejin u srpskoj zemlji i volim tu zemlju. /…/ Naravno, osećam punu solidarnost sa tim narodom koji je zajedno s nama patio u Hrvatskoj, koji je bio ubijan, nad kojim se vršio genocid kao i nad nama. U svemu smo bili iste sudbine i meni užasno smeta da neke jevrejske organizacije na Zapadu o tome ne vode računa, pa one koji su nastavljači te endehazijske ideologije, te fašističke ustaške države, primaju i prelaze preko zločina koji su vršeni i koji se i dan-danas vrše. To me strašno boli.“
Enriko Josif, poznati kompozitor, godinama je upozoravao Jevreje koji su se uključili u antisrbsku kampanju:
„Molim vas, stvar je užasno jasna. Mi smo sa Srbima u duhovnom srodstvu kao dva eshatološka naroda sa užasno sličnom sudbinom. Nešto eshatološki čudesno se nad srpskim narodom dešava kao što se to dešavalo do juče i nad Izraelom. I zato je sveta dužnost svakog od nas Jevreja da to shvati. Jer Jasenovac srpski je ono što je naš Dahau. To se čak krije i ne zna, ali mora se i to saznati. Onda biste i vi američki Jevreji sve događaje koji su se sada dešavali u našoj zemlji shvatili na jedan sasvim drugi i istinitiji način.
Molim vas, zato, nemojte se više uključivati u proganjanje, barem verbalno, Srba, jer Srbi su naša eshatološka, duhovna braća. A drugo, živeti u jednoj Srbiji i ne osetiti da ste Jevrejin, to nigde u Evropi ni pre Hitlera nije bilo. To je po prirodnom zakonu tako. Srbi su jedan neverovatan narod, ja ga zovem zagrljajni narod, koji čak tuđina još više prigrljuje nego samoga sebe. Ima jedno osećanje za tuđina da bude prema njemu pošten, krajnje bratoljubiv, i to je razlog što je ova Srbija sada ovako rasparčana i podeljena. Nikad nije polagala veliku pažnju na to da li su oni, samo oni izabranici neki, ali su poštovali one koji žive sa njima i koji Srbiji naravno žele dobro. To je jedan izuzetan narod i strašno je ovo što je učinjeno. Vrlo je to učinjeno promišljeno. I ponavljam, izvršen je nad Srbima pravi pravcati medijski genocid, medijski Aušvic, pretvorili su Srbe u nakaze kako su nas unakazivali kroz vekove, a posebno preko Gebelsa i njegove propagande. Gledao sam strašnu emisiju u kojoj su izišle sve one nalepnice o Srbima, to je isto kao kad je Hitler Jevreje prikazivao onako unakažene, satane, đavole. To je nepojmljivo, nešto strašno. Ipak, mora da postoji nešto. Jeste, ja razumem da je korisnost snažna stvar za opstanak naroda, ali ne i obezbožena korisnost. Ovde je to samo rađeno iz razloga koji apsolutno pred živim Bogom ne mogu da opstanu. I ja drhtim nad sudbinom počinilaca ovoga užasnog genocidnog, medijskog zločina koji je protiv Srba sproveden. To je do sada nepojam. Plašim se da govorim i slutim šta će se dogoditi onima koji su to počinili, jer to nije više moja stvar, to je Božija stvar. Što se kaže, osveta je Božija, nije naša. Ali vas molim shvatite: onako kako ste vi obaveštavani, to je jednosmerno, to je neodrživo i nemojte se više priključivati proganjanju Srba potpisivanjem zahteva za bombardovanje i ostalo, jer vi ne znate da samim tim vršite duhovno bratoubistvo, mi onda jednostavno potpisujemo i Aušvic i puno opravdanje za ono što je radio do juče nemački nacionalsocijalizam. Nemojte molim vas, ja sam pisao vrhovnom rabinu francuskom sa molbom da svojim vernicima, barem vernicima tamo, poruči da se ne priključuju više ovoj ludačkoj hajci, pa to je srednjovekovna egzorcistička hajka na ovaj srpski narod. A on je izuzetan u pogledu zagrljajnosti, voljenja drugih naroda, a da ne govorim da je on bio vaš ne samo saveznik u Prvom i Drugom svetskom ratu, nego mnogo pre Prvog i Drugog svetskog rata. On je uvek bio privržen idejama koje je jedna velika Amerika imala ili jedna danas pala Evropa, mislim ona prava demokratska Evropa.
To je jedini razlog što sam prihvatio da nešto ovom prilikom govorim, a sad da vam nekako kažem egzegezu onog što govori Izaija. Kad on kaže: ‘narod kojeg nisi znao pozvaćeš ga k sebi’, vi ste za to najdivniji dokaz. Vi ne znate ko su Srbi a idete strašno protiv njih onako kako ide današnji trend zbivanja. Kad Izaija kaže: on će, taj narod, dohrliti k tebi’, to označava našu sudbinu dojučerašnjeg prognanog, ukletog naroda. Oni su dojurili k nama, oni su preuzeli našu sudbinu. Evo dubokog egzegetskog značenja toga, to je jedna velika istina i bilo bi divno da jedan deo od toga oslušnete i počnete da se na neki drugi način odnosite. Nemojte verovati onima koji stalno govore da su ti jadni Srbi za sve krivi i da je to jedan užasan koljački narod. Naravno, i kod Srba ima onih koji kolju kao što svuda ima, ali je srpska narodna duša sveta, zagrljajna, predivna, kakve retko gde ima na ovom inače, nažalost, unakaženom svetu.
Eto, to mi je bila puna želja da vam kažem bez ikakve osude koga. Ali vi zaista niste obavešteni, nažalost niste. Ako nećete meni verovati barem verujte Rozentalu, čuvenom kolumnisti američkom, jer on je upućen u te stvari i oseća da tu nešto nije u redu. Bio je ovde, poznNajem ga lično, izuzetan je čovek, hrabar čovek i evo vidim ga sad, u ‘Njujork Tajmsu’ izlaze njegova kazivanja o srpskom narodu. Ja vam stalno ponavljam: Srbin je naš duhovni brat. Nigde se nije moglo toliko ne osetiti da si Jevrejin kao što je to bilo u ovoj divnoj Srbiji. Ali, eto tu se proročanstvo ispunjava. Narod kojeg nisi znao, doznaćeš ga. Mi smo ga u ovom trenutku preko dobrih kazivanja nekih divnih Jevreja doznali i ‘narod koji tebe nije znao, pohrliće tebi’, znači koji nije znao tvoju sudbinu sada je doživeo tvoju sudbinu. Dajte da ih zagrlimo, dajte da barem otćutimo kad neki od naših ljudi u poluneznanju dižu nepotrebno glas protiv ovog divnog naroda.“

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *