82. О Диоклу
Овај Диокло поче своје образовање са писменошћу, затим се посвети философији, и најзад га благодат привуче небеској философији. У двадесет осмој години свога живота он напусти световне науке, и одаде се небеском учењу Христовом. И ево, већ је тридесет пета година како живи по пештерама. Он нам говораше: „Ум, када престане да Бога созерцава мишљу, постане или демон или скот“. А када га ми стадосмо распитивати, на који начин то бива, он рече: „Ум човеков, чим се удаљи од созерцања Бога, по неопходности пада под власт: или демона похоте, који га одводи у разврат, или демона раздражљивости, од кога се рађају безумни испади“. Сладострасну похоту он назва скотском, а гневну раздражљивост – демонском. А када му ја приметих: „Како је могуће да ум човечји буде непрестано са Богом?“ он ми рече: „У свакој мисли и у сваком делу учествује душа; али са Богом бива само онда када побожно и божанствено размишља.“
