8. О ави Амуну нитријском
Арсисије ми је причао како је Амун проводио свој живот. Пошто је остао сироче, Амун је као младић од двадесет и две године био приморан од свога стрица да ступи у брак. Како није могао да се одупре стричевом наваљивању, он одлучи да се венча, да седи у брачној ложници, и да испуни све брачне обреде. Када се сви гости, који су их пратили до брачне ложнице, разиђоше, блажени Амун устаде, закључа врата, седе, дозва своју блажену супругу и рече јој: „Приђи, госпођо и сестро моја, да ти објасним у чему је ствар. Брак који смо склопили нема ничег нарочито доброг. Ми ћемо добро урадити, ако од овога тренутка будемо одвојено спавали, да бисмо Христу угодили, чувајући нашу чедност неприкосновеном“. И извукавши из недара Библију, он је, као од лица Апостола и Спаситеља, стаде читати девојци, неискусној у Светом Писму, објашњавајући јој својим богоученим умом већи део прочитаних места и поучавајући је животу девствености и чедности, тако да она, потпуно убеђена благодаћу Христовом, рече: „И ја сам, господару мој, решила да с радошћу проводим свети живот, и да чиним све што ми наредиш“. „Ја наређујем, рече он, и молим ово: да од сада сваки од нас живи сам“. Али њој то паде тешко, и она рече: „Останимо у истом дому, само у различитим постељама“.
Тако живљаше он са њом у истом дому осамнаест година. По цео дан је радио у градини и балсамовој шумици, јер се занимаше прављењем балсама[1]. Балсамова шумица сади се као и винова лоза, и захтева много труда при одгајивању и надгледању. Увече пак, када би дошао дома и помолио се, он је заједно са супругом јео; затим је узносио ноћне молитве и вршио молитвословља, а у зору рано одлазио у своју градину. Пошто су тако живели, они обоје стекоше бестрашће (ἀπάϑειαν); молитве светога Амуна имале су дејства, и она му најпосле рече; „Имам ти нешто рећи, господару мој; ако ме послушаш, уверићеш ме да ме заиста љубиш по Богу“. Он јој рече: „Кажи шта желиш“. Она му рече: „Ти си човек благочестив и подвизаваш се у праведности, а и ја ревносно идем твојим путем; било би дело правде да живимо одвојено; многи ће од тога имати користи. Неумесно је да ти живиш са мном у чедности ради Господа а да због мене скриваш своју толику и такву добродетељ подвижничку“. Амун јој захвали и, давши хвалу Богу, рече: „Добро си смислила, госпођо и сестро моја. Ако ти се допада, остани у овом дому, а ја ћу отићи и подићи себи други дом“. И пошто се растаде с њом, он отиде дубоко у Гору Нитријску (тада на њој није било тако много манастира) и сазида себи двоспратну ћелију. И пошто поживе у пустињи још двадесет и две године, и достиже до врха подвижничке добродетељи, Свети Амун премину, или боље – заспа у монашком животу када му је било шездесет година. Два пута годишње виђао је он своју блажену супругу.
Док је живео сам на Нитријској Гори, њему донесоше побеснелог дечака, ланцима везаног, који је био побеснио од уједа бесног пса. Дечак је кидао себе од несносног бола. Видећи родитеље који беху дошли да моле за сина, Свети Амун им рече: „Људи, што ми задајете муке, тражећи од мене оно што је изнад мојих сила? Ваша помоћ је у вашим рукама. Платите удовици чије сте говече заклали кришом, и дете ће вам оздравити“. Тако прекорени, они учинише по наређењу. И по молитви Амуна дечак оздрави.
Једном приликом дођоше два човека да виде Светог Амуна. Распитујући их он им рече: „Донесите ми једно буре воде, да бих имао довољно воде за долазнике“. Они му обећаше да ће то учинити. Али када изађоше из ћелије, један се покаја што је дао обећање, и рече другоме: „Не желим да убијам своју камилу, јер ако је натоварим буретом, она ће угинути“. А други, чувши то, упреже своје магарце, и са много муке донесе буре воде. Изишавши му у сусрет, Амун га упита: „Шта би камили твога друга те паде док си ти ишао овамо?“ Овај, враћајући се, виде да су хијене растргле камилу.
Овај свети човек учини и многа друга чудеса. О једном чуду његовом прича блажени Атанасије, епископ александријски, пишући у животопису Антонија, како је Антоније једном приликом послао Амуну монахе да га позову. Антоније се налазио у унутрашњој пустињи. Када монаси дођоше к Амуну, старац устаде и пође са њима, и дошавши са учеником својим на обалу реке Ликон коју је ваљало прећи, беше га стид да се свуче, да не би себе икада видео нага. И док о томе размишљаше, он се одједном обрете с друге стране реке, као у екстази прешавши тамо, пренесен од Анђела. А братија преплива реку.
Када дође к Антонију, Антоније му први поче говорити: „Бог ми је открио о теби многе ствари, а обавестио ме је и о твојој смрти. Стога сам те и позвао к себи тако срдачно, да бисмо се, видевши један другог, могли узајамно помоћи.“ И одредивши му једно врло усамљено место, он га замоли да не одлази отуда до свога представљења. И када се Амун престави у својој усамљености, Антоније виде где његову душу Анђели узносе на небо.
То је дакле Амун, који је тако живео и тако се преставио. А река Ликон, коју ме је било страх прелазити и на чамцу, јесте дубоки рукав огромнога Нила.
НАПОМЕНА:
[1] балсам (βάλσαμος) је мирисна смола – напом. приређ.
