Лавсаик

42. О Пименији

 

Овај блажени Јован, када слушкиња Христова Пименија дође да га посети, не показа лице своје, али јој откри неке тајне. Он јој наложи да при повратку из Тиваиде не иде преко Александрије, јер ће пасти у искушење. Али Пименија, или пренебреже или заборави претсказање великога старца, удари на Александрију да види град. На путу, близу Никопоља[1], њене лађе пристадоше уз обалу ради одмора. Слуге изађоше на обалу, али се ту посвађаше и потукоше са месним житељима, људима дивље нарави, који једноме евнуху одрезаше прст, другога убише, а светога епископа Дионисија, не знајући, чак и у реку бацише, и све остале слуге ранише, па и саму Пименију наружише.

 


НАПОМЕНА:

[1] Никопољ је на пола пута између Мемфиса и Александрије. Неки налазе да је ова Пименија у сродству са царем Теодосијем Великим који је подигао Цркву Вазнесења Господњег близу Јерусалима – напом. Д. Станилое.