68. О Посидонију
Дела Посидонија Тивејског, човека веома искусног и истрајног у подвижништву, тако су многобројна, да их је немогуће испричати. Он је био тако кротак, и тако превелики подвижник, и тако незлобив, да ја не знам да ли сам икада срео таквог човека. Ја сам живео заједно са њим годину дана, док се он подвизавао у Витлејему, с оне стране Пименије[1]. За то време видео сам многе његове добродетељи. Једнога дана он ми ово исприча о себи: „У месту, званом Порфирит[2], живео сам годину дана, и у току целе године не сретох човека; нити чух гласа људског, нити окусих хлеба, него се храњах малим урмама и дивљим травама, ако би их где нашао. Једном, када ми нестаде хране, изађох из пештере са намером да отидем до првог насеља. И пошто сам путовао целога дана, ја сам био далеко од пештере једва две миље. И тада, осврћући се око себе, ја угледах једнога коњаника у војничком оделу, који имађаше на глави шљем у облику тијаре[3]. Претпостављајући да је то војник, ја пожурих у своју пештеру натраг и, ушавши у њу, нађох корпу грожђа и свежих смокава. С радошћу их узех, и проживех у пештери два месеца хранећи се овом пријатном храном“.
У Витлејему пак чудесни Посидоније учини ово чудо. Једна трудна жена имађаше нечистог духа, и када настаде време да роди, она се мучаше, а сатираше је и нечисти дух. Док нечисти дух мучаше жену, њен муж отиде Светом Посидонију и замоли га да дође његовом дому. Пошто отидосмо и ми са њим, он стаде на молитву, а и ми са њим. После дуге коленопреклоне молитве он истера духа. Тада устаде и рече нам: „Молим вас, помолите се ви сада. Јер када нечисти дух изађе, треба да се деси неки знак, да бисмо се уверили да је он заиста изашао“. И гле, изишавши одмах, демон до темеља сруши цео зид у дворишту. А жена та није говорила шест година; када изиђе демон из ње, она се породи и проговори.
Такве је подвиге и знамења чинио славни јунак Христов Посидоније, који је поседовао већи од свих дарова: дар предвиђања. И усред таквих подвига овај блажени славно оконча свој живот.
НАПОМЕНЕ:
[1]Пименија је, према традицији, било место где су се анђели јавили пастирима при Рођењу Христовом. Епифаније говори о манастиру под тим именом, који би могао бити манастир у којем је неко време живео Јован Касијан – напом. Д. Станилое.
[2]Порфирит (Πορφυριτησ) је гора у пустињи која се простире између Нила и Црвеног мора. У њој су живели многи пустињаци – напом. Д. Станилое.
[3]тиара (τιαρα), или дијадема, је украсна круна од злата са драгим камењем – напом. приређ.
