36. О ави Афтонију
Међу монасима Пахомијева манастира налази се слуга Божји, по имену Афтоније, мој присни пријатељ, који сада заузима друго место у том манастиру. Њега, као неприступачног саблазнима, обично шаљу у Александрију ради манастирских потреба: да прода манастирске производе, и да купи потребне ствари. Има и других манастира, у којима живе по двеста или по триста душа. Један од таквих манастира, у коме живе триста људи, ја нађох када уђох у град Панополис. У том манастиру видех петнаест кројача, седам ковача, четири столара, дванаест камилара, петнаест ваљавичара[1]. Овде се занимају разноврсним занатима; што им преостане од зараде, они дају на издржавање женских манастира, и поклањају казаматима. Они држе и прасад; а када их укорих због тога, они ми рекоше: „У нашем предању ми смо примили и то, да прасад треба чувати због мекиња, биљних отпадака и помија, да то не би ишло у штету. Прасци се кољу, и месо се продаје, али се окрајци поклањају болесницима и старцима, пошто је околина сиромашна и многољудна, јер племе Влемија[2]живи близу“.
У манастиру се устаје рано изјутра, и сви одлазе на своје дневне послове: неки раде у кујни, неки спремају трпезу. Тако они проводе време до трећега часа[3]; спремају столове, постављају хлеб, поврће, конзервиране маслине, крављи сир, окрајке меса, и ситно зеље. У трпезарију не улазе у једно исто време. Они који нису навикли на строг живот улазе у шести час[4], и једу; слабуњави улазе у седми час[5], неки – у осми[6], други – у девети[7], трећи – у десети час[8], једни – касно увече; неки улазе у два дана једанпут, неки у три дана, неки у пет дана; једном речју, сваки ред зна свој час. Тако је у њих и са пословима: једни обрађују земљу, други – башту; једни су у ковачници, други у хлебарници; једни су у столарској радионици, други у ваљавици; једни чине коже, други плету велике котарице; неки пак плету мале котарице. И за радом они уче напамет Свето Писмо.
У Пахомијеве манастире спада и женски манастир, који има око четири стотине монахиња: у њему се држе истог устава и истог начина живота, само не носе монашке огртаче. Монахиње живе на једној обали реке Нила, а монаси на другој. Тако, када се нека девственица упокоји, остале је девственице спреме за укоп, изнесу је и метну на обалу реке. А монаси, пошто се превезу преко реке, пренесу покојницу на своју обалу са палмовим и маслиновим гранчицама и појањем псалама, и сахрањују у своме гробљу. Осим презвитера и ђакона нико не улази у женски манастир; али и ови то чине само у недељне дане ради богослужења.
У овом женском манастиру десило се ово. Кројач мирјанин пређе реку и, по незнању свом, затражи себи посао. Једна млада девственица, изишавши из манастира неким послом (јер је место пусто), нехотице се срете са њим и даде му одговор: „Ми имамо своје кројаче“. Друга сестра виде овај сусрет, и када после неког времена, по подстицају ђаволовом, настаде свађа између њих две, ова је од велике злоће и пламеног гнева оклевета пред сестрама за онај сусрет. Њој се придружише и неке друге, не понесене великом злобом. Сестра пак, не могући да поднесе такву клевету, када јој грех ни на ум није пао, од туге баци се кришом у реку и удави се. Но и клеветница, када се расвести и увиде да је из пакости оклеветала сестру и тиме учинила грозни грех, отиде те се обеси, пошто није била у стању да то поднесе. Када у манастир дође презвитер, и сестре му испричаше то, он забрани да се икакви помени чине за преступнице, а оне сестре које су знале ту ствар а нису одвратиле клеветницу него су још поверовале њеним речима, одлучи од Причешћа за седам година.
НАПОМЕНЕ:
[1]Ваљавичар је руковаоц ваљавице за сукно. У ваљавици, рецкасти дрвени маљеви, које обично покреће речни ток, неколико дана непрестано ударају по сукну које постаје власасто – напом. приређ.
[2]Влемијани (Βλεμμύων) – данашњи Бедуини, разбојнички народ Ливије, који је живео на југу и западу од Египта – напом. из Житија о. Јустина.
[3]до девет сати пре подне – напом. приређ.
[4]у подне – напом. приређ.
[5]у један сат по подне – напом. приређ.
[6]у два сата по подне – напом. приређ.
[7]у три сата по подне – напом. приређ.
[8]у четири сата по подне – напом. приређ.
