59. О ави Диоскору презвитеру
Видесмо ми и другог презвитера у Тиваиди, по имену Диоскора, Оца стотине монаха. Када су се они спремали да приступе Светим Тајнама, он им говораше; „Пазите да се нико од вас који је ноћу имао нечисте снове, не дрзне приступити Светим Тајнама, и да нико не заспи са нечистим сањарењима[1]. Што бива без сањарења, бива не по произвољењу човековом, него само од себе (αὐτομάτως), без учешћа воље (ἀβουλήτως), јер долази од природе, од изобиља вештаства, и зато се не уписује у грех. А сањарења зависе од слободне воље, и сведоче о нечистоти душе. Стога је монах дужан да и закон природе побеђује, и да се не предаје ни најмањој телесној нечистоти, него треба да изнурава тело и да му не допушта да одебља. Старајте се да изнурите тело дугим постом, иначе ће нас оно дражити на нечисте жеље. А монах никада не треба да допусти да га се нечисте жеље косну, јер – чиме ће се он одликовати од мирјана? Ми често виђамо да се и мирјани уздржавају од задовољстава ради телесног здравља или из неких других побуда; не треба ли утолико више да се монах брине о здрављу душе, ума и духа?“
НАПОМЕНА:
[1]маштањима – напом. приређ.
