Лавсаик

28. О Валенту

 

Бејаше неки Валент, родом из Палестине, а по духу горд као Коринћанин, јер је блажени апостол Павле у својој посланици Коринћанима корио ове због порока гордости: И ви се надусте(1. Кор. 5, 2). Овај Валент је много година живео с нама у пустињи, веома је изнуравао тело своје, и по животу био велики подвижник. Али опчињен демоном самопоуздања и охолости, он паде у тако огромну гордост, да постаде играчка демона. Захваћен пагубном страшћу самопоуздања, он, мало по мало обмањујући себе, стаде високо мислити о себи, као да га Анђели посећују и служе му у сваком делу.

Једнога дана, причаху о њему људи који су га добро познавали, када он касно увече, у мраку плетијаше котарице, испаде му игла којом је шио котарице. И када је не нађе, демон учини да се појави лампа, и он нађе изгубљену иглу. Због тога се он још више наду; и занет гордошћу, поче веома високо мислити о себи. И подвижник се толико погорди, да стаде презирати и саме Христове Тајне. Утом се деси да неки странци дођоше и донесоше у цркву слаткише за братију. Блажени Макарије, презвитер наш, прими их, и свакоме брату посла у ћелију по прегршт слаткиша, међу њима и овоме Валенту. Када Валент доби слаткише, он изгрди и изби доносиоца, и рече му: „Иди и реци Макарију: Ја нисам гори од тебе, да ми ти шаљеш благослов“.

Дознавши на тај начин да се Валент налази у прелести (ὅτι ἐπλανήθη), Свети Макарије отиде сутрадан да га посаветује, и рече му: „Брате Валенте, ти си у прелести; престани, и помоли се Богу“. Али Валент не обрати пажњу на савете светога оца Макарија. Пошто не послуша Макаријеве савете, Макарије отиде веома тужан због Валентовог пада. Када се пак демон убеди да се Валент потпуно предао његовој обмани (τῇ πλάνῃ), отиде, и узе на себе изглед Спаситеља, и дође му ноћу са својим демонима у облику хиљаде анђела који ношаху буктиње. И показа му се тобож огњени точак, и учини се Валенту да усред точка угледа Спаситеља; и један од демона иступи преда њ у обличју анђела и рече му: „Својим подвижништвом и слободом живота ти си угодио Христу, и он је дошао да те види. Изиђи дакле из, своје ћелије, и ништа друго немој радити, него стани издалека, погледај га падни и поклони му се, и онда иди у своју ћелију“. Валент изиђе и, угледавши мноштво духова са буктињама, на растојању од једне стадије, паде и поклони се – Антихристу. Прелашћен, он толико беше поремећен умно, да сутрадан дође у цркву и свој сабраној братији рече: „Мени не треба Причешће, јер сам данас видео Христа“, Тада га Свети Оци везаше веригама, и за годину дана излечише га, уништавајући његову гордост својим молитвама, разноврсним унижењем и суровим животом; као што се каже: супротности се лече помоћу супротности (тј. болести се лече помоћу онога што им је супротно).

Потребно је унети у ову књижицу и житија прелашћених људи (τῶν ἠπατημένων), ради предострожности читаоцима (пошто и у Рају међу добрим дрвећем беше дрво познања добра и зла), да се они, ако и учине неки подвиг, не би погордили због своје добродетељи. Јер и добродетељи често постају повод паду, када их ми упражњавамо не са духовном мудрошћу и не са побожним циљем, као што је написано: Видех праведника који пропада у правди својој; и то је таштина(Еклез[1]. 7, 16).

 


НАПОМЕНА:

[1]Проповедник – књига у Ст. Завету – напом. приређ.