67. О ави Серапиону презвитеру
У крају арсиноитском[1] видесмо презвитера, по имену Серапиона, настојатеља многих манастира и игумана великога братства, које је бројало до десет хиљада душа. Братство је обављало велику економију; за време жетве сви су они доносили ави своје плодове које су добијали место плате за жетву: сваки по четрдесет модија жита[2]. И све је то ава употребљавао на помагање сиротиње, те тако нико у околини није трпео оскудицу. Шта више, жито је слато сиротињи и у Александрији. Уопште, и горе поменути Оци, који живе по целом Египту, не занемарују то, него од зараде братије шаљу сиротињи у Александрији пуне лађе жита и одела, јер међу братијом ретко да ко трпи оскудицу у томе.
НАПОМЕНЕ:
[1] у близини града Арсиноја – напом. приређ.
[2] око 200 kg; четрдесет модија (τεσσαράχοντα μοδίους); модиј је античка мера за запремину течности и растреситих материјала, и износила је 8,754 литара. За жито то даје тежину 5,2 kg – напом. приређ.
