19. О Макарију Египатском
Бојим се да причам и пишем о многим и великим, и за неверујућег готово невероватним, подвизима којима је испуњен добродетељни живот Светих и бесмртних Отаца: Макарија Египатског и Макарија Александријског[1], људи славних и подвижника непобедивих – да ме не би сматрали за лажова. А Свети Дух је јасно објавио, да Господ потире оне који лаж говоре(Пс. 5, 7). Али ја, по благодати Божјој, не лажем, и ти, силноверујући Лавсе, не сумњај у подвиге Светих Отаца, него напротив, прослављај ове славне и заиста блажене људе (ὄντως μακαρίων), који су и имена добили која оправдавају свештеним подвизима њиховог подвижништва[2]).
Први борац Христов (ἀθλητὴς τοῦ Χριστοῦ), по имену Макарије[3], бејаше Египћанин по рођењу; а други по времену, но први по монашким преимућствима, и он по имену Макарије, бејаше грађанин александријски и продаваше слаткише.
Најпре ћу говорити о добродетељима Макарија Египатског, који је живео пуних деведесет година, од којих је шездесет провео у пустињи. Дошавши у пустињу у тридесетој години, иако је по добу био млађи од других, он је у току десет година с таквом истрајношћу подносио подвижничке напоре, да се удостојио особитог одликовања: назвали су га „детестарац“ (παιδαριογέροντα), јер је напредовао у добродетељима брже но што његово доба претпоставља. Када му је било четрдесет година он доби власт над духовима, да исцељује од болести, и дар пророштва. А би удостојен и чесног свештеничког чина. У унутрашњој пустињи, званој Скит[4], живљаху с њим два ученика: један од њих беше његов послушник, и увек се налажаше поред њега ради оних што долажаху да се исцељују; а други живљаше у засебној ћелији.
После извесног времена, провидевши у будућност својим проницљивим оком, Светитељ рече своме послушнику, који се зваше Јован и који касније постаде презвитер на место Светога Макарија (јер велики Макарије би удостојен презвитерства): „Чуј ме, брате Јоване, и добродушно прими мој савет; биће ти од користи. Ти се налазиш у искушењу; тебе куша дух среброљубља. И знам да ћеш, ако добродушно примиш овај мој савет, постићи савршенство у делу Божјем на овом месту, и прославићеш се, и никаква се невоља неће приближити твојој ћелији; а ако ме не послушаш, с тобом ће се десити што и с Гијезијем[5](4. Цар. 5, 1-27), чијом си болешћу ти заражен“. Догоди се да Јован, по представљењу бесмртнога Макарија, прекрши савет овога Светитеља, а послуша онога који је среброљубљем довео Јуду до вешања. А када прође неких петнаест или двадесет година, он, који задржаваше код себе имовину сиротиње, би ударен таквом губом, да на телу његовом не беше здравога места, на које би се могао ставити прст. Ето дакле пророштва Светога Макарија.
Излишно је и говорити о томе, какву је храну и пиће употребљавао блажени Макарије, када је немогуће било наћи прождрљивост не само међу тамошњим монасима него и међу најбезбрижнијима који су живели у тим крајевима. То је долазило од оскудице у намирницама и од ревности по Богу тамошњих житеља, јер се од њих сваки старао да превазиђе другога разним подвизима.
Испричаћу и о другим подвизима овога небеског човека, Макарија. Прича се да се овај Светитељ налази у непрекидној екстази (ἀδιαλείπτως ἐξίστασθαι), и да више времена проводи у општењу са Богом него ли са поднебесним тварима. Прича се и о разним чудесима његовим.
Неки распутни Египћанин заљуби се у једну удату жену. Пошто није успео да је заведе, јер она беше верна своме мужу за кога се удала као девојка, овај се бесрамник обрати врачару, говорећи: „Или учини да ме она заволи, или својом вештином учини да је њен муж одбаци“. Врачар, пошто доби од њега добру награду, употреби своје мађије и чаролије. Али пошто не могаде изазвати у њеном срцу љубав према овоме распутнику, он учини да она изгледа као кобила онима који је гледају. Када муж њен дође дома, угледа своју жену у облику кобиле; и када леже у своју постељу, он би запрепашћен што и кобила беше на постељи. Плакаше муж и јадиковаше, не знајући шта је по среди; обраћаше се тобожњој животињи речима, али му она не одговараше. Тада дозва тамошње презвитере, уведе их у кућу и показа им њу, али и они не могоше разумети шта јој се то догодило. У току три дана она нити траву узе као кобила, нити хлеба као људско биће, лишена и једне и друге врсте хране. Најпосле, да би се прославио Бог и обелоданила добродетељ Светога Макарија, паде на памет мужу да је одведе у пустињу Светитељу. И повевши је као коња, он је одведе у пустињу где живљаше Божји човек. А када дођоше, братија стајаху крај ћелије Светога Макарија и, не пуштајући мужа к Светитељу, говораху: „Шта си довео овамо ту кобилу?“ Човек им одговори: „Да би јој помогле молитве праведника“. Они му рекоше: „Какво се зло десило?“ Он им рече: „Ова кобила коју ви видите, бејаше моја несрећна жена, и ја не знам како се она претвори у коња. Ево, већ је три дана како ништа окусила није“. Када то чуше братија, испричаше слуги Христовом Макарију, који се већ мољаше за њу у ћелији; јер док они још на путу беху, њему би то откривено од Бога. Он се мољаше да му Бог открије узрок због кога се то десило. И за време молитве он дознаде све, шта се и како догодило. Стога Свети Макарије одговори братији, који га известише да је неко довео коња, и рече: „Ви сте коњи, јер имате коњске очи. А ово је жена, каквом је и саздана, и није се претворила у коња, него само изгледа таква очима опсењених људи“. И када је приведоше к њему, он благослови воду и, изливши је на њену главу, помоли се над њеном главом, и одмах учини да сви који је гледају, виде у њој жену. Онда нареди да јој донесу храну, и он јој даде да једе. И исцеливши је на тај начин, он је отпусти са њеним мужем; и они благодарише Бога. А њој човек Христов даде овај савет: „Никада не остављај цркву; никада се не уклањај од причешћивања Христовим Тајнама. А ово ти се догодило, јер пет недеља ниси приступила пречистим Тајнама Спаситеља нашег“.
Ево опет друго дело његовог великог подвижништва. Дуго време свога живота он је копао подземни ходник који се од његове ћелије протезао пола стадије[6], и на крају овога ходника направи себи пештеру[7]велику. И када би га многи посетиоци узнемиравали, он би се потајно повлачио из своје ћелије у пештеру, и нико га није могао пронаћи. Један од његових ревносних ученика причао нам је, да је Светитељ, док је подземним ходником ишао до пештере, творио двадесет четири молитве, а толико исто и при повратку.
О њему се ширио глас да је васкрсао мртваца, да би убедио једнога јеретика који је одрицао васкрсење тела. И овај се глас о њему веома подржавао у пустињи.
Једном би доведен Светом Макарију бесомучни младић (νεανίσκος δαιμονιῶν). Довела га беше његова мајка која горко плакаше, а држаху га два младића. А демон, који беше у младићу, имао је огромну силу, јер би, пошто поједе три модија[8]хлеба и попије “киликијско” ведро[9]воде, повраћао и једно и друго претварајући их у пару. Јер све што би он појео и попио, било је уништавано као огњем. Јер постоји један ред демона који се назива огњени (πύρινον). Јер и међу демонима постоје разлике, као и међу људима; оне долазе не од разноликости суштине него од искварености воље. Овај дакле младић, када не би од мајке добио довољну количину хране, често је јео своју поган и пио своју мокраћу. Пошто мајка веома плакаше и јецаше због неисказане несреће свога сина, и много мољаше Светитеља и преклињаше, непобедиви јунак Христов (ὁ ἀήττητος ἀθλητὴς τοῦ Χριστοῦ) – Макарије узе к себи младића и усрдно се помоли Богу за њега. И после једног или два дана демон престаде да га мучи. Тада Свети Макарије рече младићевој мајци: „Колико желиш да твој син једе?“ Она одговори: „Молим те, нареди му да једе десет литри[10]хлеба“. Светитељ је озбиљно укори што тако много тражи, и рече јој: „Жено, шта ти то рече?“ И моливши се за њега са постом седам дана, и истеравши из њега љутог демона многоједења (τὸν ἀλάστορα δαίμονα τῆς πολυφαγίας), Светитељ му одреди меру хране: три литре[11]хлеба, које је он имао јести радећи свој посао. И тако, непобедиви разоритељ сваког демонског дејства, јунак Христов Макарије, благодаћу Божјом и богоугодним животом својим исцели младића и предаде матери његовој.
Ова необична чудеса учини Бог преко истинског угодника свог Макарија, чија бесмртна душа борави сада са Анђелима. Ја нисам видео овога Светитеља, јер се годину дана пре мога доласка у пустињу беше упокојио овај победитељ безумних страсти.
НАПОМЕНЕ:
[1]Првог Макарија зову Египатским можда зато што је коптског порекла и из сеоског подручја, за разлику од другог, Александријског, за кога се мисли да је Грк пошто је у том граду живело пуно Грка. – напом. Д. Станилое.
[2]Име Макаријезначи: блажени. – напом. о. Јустина
[3]Св. Макарије Египатски је живео од 301. до 391. г. а Св. Макарије Александријски од 293. до 394. г. – напом. приређ.
[4]Скит – безводна, каменита пустиња, веома дивља за живот; налазила се у северозападном крају Египта, западно од делте Нила, 80 км јужно од Александрије, а на дан хода (око 30 км) од Нитријске Горе. – напом. приређ.
[5]Гијезије је био слуга пророка Јелисеја, који тајно узе сребра од војводе персијског Неемана, које овај нуђаше пророку за исцељење од губе, а које Јелисеј не хте узети. „Заједно са сребром Неемановим, добићеш и болест његову“, прорече му Јелисеј. – напом. приређ.
[6]око 90 м; стадија (σταδίου) износи 178 м – напом. приређ.
[7]пештера = пећина –напом. приређ.
[8]око 10 кг; модиј (μοδίων) је античка мера за запремину растреситих материјала и течности, и износила је 8,754 литара;за хлеб, један модиј је тежина 3,2 кг –напом. приређ.
[9] ἀμφορέα Κιλικίσιον – напом. приређ.
[10]3,27 кг;десет литри (δεκάλιτρον) – напом. приређ.
[11]1 кг;три литре (τρίλιτρον) – напом. приређ.
