130. О Магистријану
Неки младић Магистријан, леп по спољашности, побожан по души, загрејан од Бога духовном ревношћу до презирања смрти, касно у ноћи дође власнику јавне куће под видом похотљивости, даде му пет златника, и рече: „Допусти ми да ову ноћ проведем са овом девојком“. А када уђе са њом у нарочиту собу, он јој рече: „Устани, спасавај се!“ И скинувши са ње хаљину, обуче је у своје мушко одело, и рече јој: „Покри се крајем плашта и изађи“. Она учини тако и, сву себе осенивши крсним знаком, изађе из те куће чедна и неоскрнављена, и потпуно би спасена благодаћу Христовом и старањем младића који је својом сопственом крвљу избави од срамне пропасти.
Сутрадан се сазнаде све то, и Магистријан би изведен пред свирепог судију. Пошто безбожник подвргну ислеђењу славног јунака Христовог и дознаде све, он нареди да га баце зверовима, да би и тиме био посрамљен добромрзац ђаво (ὁ μισόκααλος δαίμων); јер када смисли да храброг младића подвргне безочној казни, он га учини двоструким мучеником Христовим: Магистријан се јуначки борио и за своју бесмртну душу, и јуначки је поднео муке за славну и блажену деву. Стога и би удостојен двоструке части од Христа, и славних и блажених венаца од његова човекољубља.
