132. О брату који живи са мном
Рећи ћу неколико речи о брату који од младости до данашњега дана живи са мном, и онда ћу завршити своју повест. Знао сам ја да он одавно живи врло узвишеним животом, и обуздава страсти. Знам тачно да он не једе жудно, пости не страсно, победио је, чини ми се, страст среброљубља, веома је далеко од сујете, увек је задовољан оним што га снађе, не украшава се хаљинама, захваљује када га презиру и ниподаштавају, подвргава се опасностима за истинске пријатеље, трпи кушања од хиљаде и више демона.
Једном га срете демон и рече му: „Пристани да макар једном сагрешиш, и само именуј коју било богату и високог рода жену, и ја ћу ти је одмах довести“. Другом приликом демон богохулства, који га је нападао у току четрнаест дана и ноћи, како ми сам он причаше, повуче га ноћу за ногу и мушким гласом рече: „Немој се клањати Христу, и ја ти нећу приступати“. А он му одговори: „Ја ћу се баш зато клањати Њему и славити Га, што Га ти мрзиш; увек ћу Му се молити, и док је даха у мени ја ћу Му се молити, јер је служење Богу одвратно теби“.
Он обиђе сто шест градова, а у многима проведе дуго време, али се, по милости Христовој, не саблазни женом чак ни у сну, осим што се борио са демоном блуда. Мени је познато да је он, нуждавајући се хране, три пута добијао храну из руку светих Анђела; налазећи се једном у најудаљенијој пустињи и немајући са собом никакве хране, он нађе у монашком огртачу три врућа хлеба. Други пут нађе пексимит, а трећи пут – вино са хлебом. Познато ми је исто тако да, када једном немађаше хране, он чу глас Анђела: „Иди, узми уље и хлеба у тог и тог човека“ – и он без предомишљања отиде означеном човеку. А када га овај угледа, рече му: „Јеси ли ти тај и тај монах?“ „Да, ја сам“, одговори он. Онда му овај рече: „Господар ми је наредио да ти дам тридесет модија пшенице и дванаест секстарија уља“.[1]
Таквим ћу се човеком хвалити као што беше овај кога ја познајем. Знам да је он плакао због људи који се налазе у невољи и оскудици, и давао им све што је имао осим свога тела. Знам да је он плакао и због грешника, и сузама их својим приводио покајању. Он ми једном са заклетвом рече: „Ја сам молио Бога да ми да моћи да никога не подстичем, нарочито не зле богаташе, да ми ишта дају од онога што ми је нужно“.
НАПОМЕНА:
[1] 200 kg пшенице (τριάκοντα μοδίους σίτου) и 6,5 литара уља (δώδεκα ξέστας έλαίου) – напом. приређ.
