37. О јуродивој девственици
У томе манастиру бејаше једна девственица, по имену Исидора, која Христа ради изиграваше јуродиву и бесомучну, изабравши ову врсту подвижништва по своме крајњем смирењу и самоунижењу. А друге је толико омрзоше због тога, да чак и не јађаху с њом; а она то примаше с радошћу. Тумарајући по кујни, она би обављала свако послушање за све сестре, као робиња, готова на сваку службу. И ова блажена бејаше, како се то каже, манастирски сунђер, стварно испуњујући речи Светога Писма: Који хоће да буде већи међу вама, нека буде слуга свима (Мт. 20, 26; Мк. 10, 43-44); и: Ако ко међу вама мисли да је мудар на овоме свету, нека буде луд да буде мудар (1. Кор. 3, 18). Друге девственице, као већ пострижене, ношаху на глави кукуљице, а њена глава беше увек повезана једном старом марамом; и тако она обављаше све послове. За све време њеног живота ниједна је од четири стотине сестара никада не виде како једе. Она никада не седе за трпезу, нити икада узе кришку хлеба, него се задовољаваше мрвама при брисању столова и остацима при прању кухињског посуђа. Она никада није носила обућу, никога није вређала, нити је икада и најмање узроптала, иако су је многи вређали, и грдили, и презирали.
