48. О ави Амуну
Овај брат нам исприча да је на овом месту где он живи, живео један свети човек, по имену Амун, у кога се он учио, и који је на том месту учинио врло многа чудеса. К њему су често пута долазили разбојници и узимали му хлеб и храну. Али једнога дана он изађе у пустињу и доведе са собом две огромне змије и нареди им да на вратима стоје и стражаре. А када човекоубице по своме обичају дођоше, и видеше чудо, занемеше од ужаса и попадаше на земљу. Изишавши, Амун их виде неме и скоро полумртве; и подигавши их, стаде их корити, говорећи: „Погледајте, колико сте ви свирепији од зверова, јер се они Бога ради покоравају нашој вољи, а ви нити се Бога бојите нити хришћанску веру поштујете“. Затим их уведе у своју ћелију и предложи им трпезу, и саветоваше им да промене свој начин живота. А они, променивши свој пређашњи живот, показаше се бољи од многих; кроз извесно време стадоше и сами чинити таква чудеса.
Другом приликом, причаше тај исти брат, огромна змија пустошаше суседни крај и уништаваше много стоке. Тада они што живљаху поред пустиње, сви заједно дођоше ави и молише га да сатре овог звера у њиховом крају. Али он, кобајаги не могући да им помогне, отпусти их ожалошћене, а сам, уставши идућег дана у зору, отиде по трагу звера. Када ава трећи пут преклони колена на молитву, звер наиђе на њега са силним шиштањем, страшно дрхћући, надимајући се и испуштајући смрдљив задах. Али се ава нимало не уплаши, него окренувши се к демону, рече: „Нека те смрви Христос, Син Бога живога, који има да сатре великога звера“. Чим он то рече, змија препуче, и избљува кроз уста отров заједно са крвљу. Када сељаци дођоше сутрадан, они видеше велико чудо Светитељево, а не могући трпети смрад од звера, затрпаше га песком. Ту са њима беше и ава, јер се они не усудише приближити зверу, и ако је већ био мртав.
А раније, настави брат, док је звер још био жив, изненада га угледа један дечак који је стадо чувао. Престрављен он паде као мртав и цео дан лежаше у пољу близу пустиње. Увече га нађоше рођаци и, приметивши да још помало дише, само беше сав отекао, однесоше га ави; међутим, нису знали од чега му је то. Пошто се ава помоли и помаза дечака јелејем, дечак устаде и исприча шта је видео. То је нарочито подстакло Светитеља да погуби тога звера.
