31. О јерусалимској девственици
Још сам познавао у Јерусалиму једну девственицу, која је шест година носила кострет[1]. Затворивши се у својој ћелији, она се одрече свега што сачињава задовољство, и међу женама провођаше живот високог подвижничког уздржања. Но доцније њу напусти Божја помоћ због њене претеране гордости, те дојкиње свакога зла, и она паде безочним падом. Јер, отворивши прозор своје ћелије, она прими код себе човека који ју је послуживао, и сагреши са њим. То се догоди с њом зато што се она подвизавала не из духовне побуде и из љубави према Богу, него да би је људи видели, тј. из сујете, која је проналазак искварене воље. Демон сујете, одвративши је од побожних мисли, подстаче је да осуђује друге. Када је демон потпуно опи овом гордошћу, и још се она стаде наслађивати њоме, тада одступи од ње свети Анђео, чувар целомудрија.
Ја сам ти, веома побожни човече, описао како животе оних што су истрајали у добродетељи, тако и животе оних што су, после многих напора, због нехата били одвучени ђаволом са врхунца подвижништва у разноврсне мреже његове. То сам учинио, да би сваки у своме животу могао распознавати прикривене замке добромрзца и избегавати његове клопке. Било је много великих људи и жена који су се у почетку ревносно подвизавали у добродетељи, али их је напослетку сатро непријатељ рода људског. Од много таквих ја спомињем неколико њих, а велико ћу мноштво прећутати, јер бавећи се много њима, ја нити бих исправио њих, нити бих користио себи; притом бих се показао непажљив према изврсним подвижницима Христовим, ако бих прекинуо даље описивање добродетељи њиховог божанског подвижништва.
НАПОМЕНА:
[1]Кострет је тканина од оштре и грубе козје или камиље длаке. Одећа од кострети се носила уз тело – напом. приређ.
