60. О нитријским монасима
Дођосмо ми и у Нитрију, где видесмо многе и велике отшелнике. Једни су од њих домороци, а други дошљаци. Једни друге превазилазе у добродетељима, и ревносно се надмећу у подвижништву, показујући сваку добродетељ, и у начину живота један другога надмашују. Једни су се од њих бавили созерцањем, а други – практичном делатношћу. Неки од њих, видећи да издалека идемо кроз пустињу, изађоше нам у сусрет са водом, други нам ноге опраше, трећи нам одећу очистише, четврти нас јелом понудише; неки нас поучише добродетељима, а неки – созерцању и богопознању. Сваки се од њих трудио да нам буде од користи ма у чему. И ко ће исказати све добродетељи њихове, када је немогуће говорити о њима на достојан начин? Они живе у пустињи, и ћелије су им једна од друге на таком растојању, да они не могу на тој даљини ни распознати један другога, ни брзо угледати, ни чути шта други говори; сви они живе понаособ – у затвору. Једино се суботом и недељом скупљају у црквама и примају један другог. Многи од њих често по четири дана не излазе из својих ћелија, тако да један другога виде само на црквеним скуповима. Неки од њих долазе на ове скупове са даљине од три или четири миље; тако удаљено живе они један од другога. Међу њима је таква међусобна љубав, и према осталој братији, да, ако би неко изразио жељу да се спасава заједно с њима, сваки би похитао да му да своју ћелију на употребу.
