Лавсаик

75. О ави Хронију

Неко, по имену Хроније, родом из села званог Финик, одброја од свога села, које се налазило близу пустиње, пет хиљада корака, и пошто се ту помоли Богу, ископа бунар и нађе дивну воду на седам хвати[1]дубине. И ту сагради себи колибицу; и од дана у који се настани у том усамљеном месту, мољаше се Богу да му да силе да се не врати више у насељене крајеве. После неколико година он би удостојен презвитерства, и око њега се окупи братство до двеста људи.

Прича се о оваквој добродетељи његовог подвижништва: да је шездесет година пробавио крај жртвеника, свештенодејствујући, и за све то време није изишао из пустиње, нити је јео хлеб који није зарадио својим рукама.

НАПОМЕНА:

[1]13 м – напом. приређ.