NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Oklevetani svetac – Vladika Nikolaj i srbofobija

Oklevetani svetac – Vladika Nikolaj i srbofobija

VLADIKA NIKOLAJ I NACISTI

Svedočenje jeromonaha (potonjeg vladike) Vasilija

U svojim uspomenama iz Drugog svetskog rata i dnevniku svakog dana vođenom u Vojlovici, o odnosu Nemaca prema Nikolaju vladika Vasilije (Kostić) beleži:
1. Nemci su od prvih dana okupacije saslušavali Nikolaja, u vezi sa njegovim učešćem u puču 27. marta 1941. Saslušavali su ga ili u žičkom konaku, ili u šetnjama po žičkoj porti, i sve vreme ga držali pod stražom;
2. Okupator je naterao Nikolaja da napusti žičku katedru, i bira mesto konfinacije. On je odabrao Ljubostinju, odakle, po Kostiću, „nigde nije smeo da ide“ i gde ga je često „saslušavao šef Gestapoa za Balkan, Tajhman“. On nikad nije pristao da se preko radija obrati Srbima i pozove ih na pokornost okupatoru.
3. Na Preobraženje 1941, nemački vojnici upadaju u crkvu i vrše pretres celog manastira, hapse Vladiku Nikolaja i odvode ga u Kruševac gde ga jedan nemački general saslušava do ponoći. Iako je vladika bolestan, general mu ne nudi ni da sedne. Vladika je uhapšen zbog pretpostavljene veze s četnicima.
4. U periodu od 9. do 14.10.1941, vladika je, u pratnji oca Vasilija (Kostića), došao u Kraljevo da moli da se njegov narod poštedi streljanja. Major Alfonz Maucijević je tražio pritvor za vladiku, strogo. se odnoseći prema njemu i preteći mu. Nikolaj mu je rekao da mu Bog neće ostati dužan zbog takve surovosti. Pošto je Nikolaj hteo da moli četnike i partizane da prestanu da napadaju Kraljevo da Nemci više ne bi ubijali nevin narod, Maucijević je, posle razgovora sa pretpostavljenima, oterao Nikolaja natrag u Ljubostinju, nazivajući ga „anglofilom i najvećim germanofobom“
5. U sredu, 16.12.1942, nemačka vojska ulazi u Ljubostinju i hapsi Nikolaja. Uslovi života u Vojlovici, gde je odveden, bili su skoro zatvorski – sloboda kretanja mnogo manja nego u Ljubostinji, i stalni nadzor: „Vrata od naših soba morala su biti otvorena u toku noći. Tako je straža naredila radi kontrole. Preko noći dvaput su obilazili sobe“ (u početku).
I još: „Ne daje nam straža nigde iz sobe, te sve vreme provodimo u sobi. Tu vršimo i molitve jer se u crkvu ne sme. Vladika često plače. Pominje mati Saru i ostale sestre u Ljubostinji.“
Kad idu u crkvu, prati ih stražar pod oružjem. Vladika želi da umre, gledajući stradanje svog naroda.
Nemačke mere bezbednosti podrazumevale su uklanjanje svih mlađih monaha iz manastira i sprečavanje okolnog naroda da dolazi u hram na službe. Zabranjeno je da bilo ko od monaha bude u oltaru kad služi jeromonah Vasilije da ne bi mogao da predaje poruke za spoljni svet.
6. Bilo im je i hladno; recimo, 9. januara 1943, na treći Božić, otac Vasilije beleži: „Duva i jak vetar, koji nanosi sneg kroz nesigurne prozore u naše sobe, naročito u vladičinu. Ona je najhladnija.“ Sedelo se i u mraku, bez osvetlenja (14.4.1943).
7. Vaskrs 1943. dočekan je ovako: „Služimo najradosniju službu, službu Vaskrsenja, a Vladika svojim suzama kvasi antimine na prestolu. Cela eparhija i ceo srpski narod očekuje od njega danas duhovne hrane, a on stešnjen i pritešnjen ovde, nema s kim ni službu ljudski da služi.“
8. Odnos pojedinih agenata i stražara prema zatočenicima: „Smenjen je danas i agent Živković. Kinjio nas je skoro pet meseci. Ovakav nečovek teško se može naći u bilo kom narodu“ (27.5.1943).
10. U zatvoru je bilo stenica (15.9.1943).
11. Zbog psihičkih trauma koje je trpeo, vladiki Nikolaju su oslabili živci (23.11.1943).
12. Nedić i Janić su često navraćali kod patrijarha Gavrila i vladike Nikolaja (očito, želeli su da ih privole na saradnju, ali to im nije polazilo za rukom).
Režim zatočenja je katkad bio stroži, katkad blaži (Nemci su donosili srbskim arhijerejima darove iz manastira, pre svega hranu) ali oni nikad nisu mogli da izađu van manastirske porte, i da slobodno opšte sa spoljnjim svetom. Jednom rečju, bili su u KUĆNOM ZATVORU, no ništa manje u ZATVORU.
Jovan Bajford ovo ne doživljava drugačije nego kao „mit u kojem je Velimirović prikazan kao ‘mučenik’ i žrtva nacističkog progona za vreme okupacije Jugoslavije od 1941. do 1945. godine“ (u poglavlju „Diskurzivna dinamika društvenog zaboravljanja: potiskivanje kao zamena“ svoje knjige).

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *