NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Oklevetani svetac – Vladika Nikolaj i srbofobija

Oklevetani svetac – Vladika Nikolaj i srbofobija

SVETI NIKOLAJ SRPSKI – IZ ČETIRI RAZLIČITA UGLA

NEIMAR DUHOVNOG I ISTORIJSKOG SMISLA

Šta su znameniti Srbi rekli o Svetom Nikolaju Srbskom:

Jovan Skerlić (povodom Nikolajeve „Religije Njegoševe“ 1911):

„Mladi profesor bogoslovije ništa nije manje interesantan od cetinjskog pustinjaka.“

Čeda Mijatović (1920):

„Kad sam pod kubetom Svetog Pavla (u Londonu, nap. V. D.) ugledao Vladiku Nikolaja, učini mi se da hor ne peva više: ‘Raduj se, o Izrailju!’, nego ‘Raduj se Srbijo, jer je tvoj sin kome se ova čast čini!’ Ali se odmah setih da u samoj stvari ova se čast odaje ne Nikolaju Velimiroviću kao naročitoj ličnosti, nego njemu kao odličnom slugi Pravoslavne crkve srpske i kao vernom sinu naroda srpskog.“

Mihailo Pupin Nikoli Pašiću (1921):

„Njegov uspeh je bio izvanredno velik. Zadobio je Amerikance sa njegovom ozbiljnošću i sa njegovom iskrenošću, i svaki je odmah primetio da on zaista i veruje ono što propoveda i da mu svaka reč potiče iz dubine srca i duše, gde leže njegova čvrsta vera i čvrsto ubeđenje. (…) Ceo rad svih Srba koje je danas Srbija poslala u Ameriku ne vredi ni stotiniti deo onog uspešnog rada koji je Episkop Nikolaj do danas izvršio.“

Grigorije Božović (1937):

„Bogodani pesnik, veliki filosof, hrišćanin na englesku ruku, rasni bojovnik duha, divni nosilac šumadijskih zaveta, predodređen da uvek bude vođ i gromovnik.“

Isidora Sekulić (1939):

„Ima li išta lepše i radosnije nego videti čoveka koji ima vokaciju, i ima napor da ostane sa svojom vokacijom? Ta radost mene uvek ponovo vuče u pokrajinu u kojoj je neimar duhovnog i istorijskog smisla gospodin Nikolaj, sada Episkop Žički.“

Kralj Petar II i grupa Srba iz Londona (Slobodan Jovanović, Milan Gavrilović i drugi, 1946):

„U vremenu kad je srpski narod izgubio sve i kada mu je ostalo još da se uzda u svoju vekovnu moralnu snagu, oličenu u našoj Svetosavskoj Crkvi, Vi ste, Vaše Preosveštenstvo, danas za taj narod, jedan u istini od onih najjačih moralnih stubova, na kojima je počivala snaga našeg naroda u prošlosti, na kojima i danas počiva, i koji će ga, s verom u Boga i Njegovu večnu pravdu, održati u budućnosti.“ Stanislav Krakov (1951):
„Vi ste veliki kao filosof i kao pisac i kao besednik i kao Prvosveštenik. Ja nailazim Vašu najlepšu veličinu u tome što ste uvek hrabro smeli da govorite istinu.“

Slobodan Jovanović (1956):

„S vladikom Nikolajem nestala je jedna velika ličnost iz srpskog nacionalnog života. On je i kao književnik, i kao crkveni velikodostojnik, i kao nacionalni borac, ostavio za sobom svetla traga. (…) Ko god je imao prilike da ga lično pozna, imao je utisak da je to redak i neobičan čovek.“

Milan Jovanović Stoimirović (1958):

„Za Srpsku crkvu i srpski narod on ostaje veliki pisac i veliki stilist, veliki hrišćanin i veliki propovednik; njegovo je mesto odmah posle Sv. Save i za njega je malo reći da je bio vojnik Hristov, on je bio kapetan Hristov. Srpska crkva će posle njegove smrti moći možda čak i da se nazove svetosavsko-nikolajevska crkva! To su činjenice.“

Dr Dimitrije Najdanović:

„Ako je iko od naših velikih i najvećih ljudi zaslužio da mu se pevaju slavopoji, to Vladika Nikolaj, slavopojnik Hristov, mnogomilosni genije svetosavski. (…) Svakim korakom u dugom hodu budućnosti njegov svetli lik će se sve više prozoravati, uveličavati, svetlošću prosijavati.“

Božidar Purić (1963):

„Pored Boga, voleo je Nikolaj srpski narod i srpsku državu. Njemu je to bilo nerazdeljivo kao Sveta Trojica. Bio je Srbin carski i svetosavski.“

Prepodobni Justin Ćelijski (1966):

„Kad ne bi Gospod svaku moju reč pretvorio u Heruvima i Serafima, u Anđela, ja ne bih mogao dostojno, ni izbliza dostojno, pohvaliti NAJVEĆEG SRBINA POSLE SVETOG SAVE, Ravnoapostolnog Svetog Vladiku Nikolaja Srpskog.“

Dr Marko S. Marković (1993):

„Misionarski rad Vladike Nikolaja bio je po obimu ogroman, a po sadržaju svestran i može se porediti sa delatnošću Svetog Save. (…) Vladika Nikolaj je obnovio srpsko crkveno besedništvo i bio najveći besednik u istoriji Srpske crkve.“

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *