ИНДИЈСКА ПИСМА

 

ИНДИЈСКА ПИСМА
 
ПИСМО 3
Теодосије Мангала пише митрополиту од Малабара.
 
Христос воскресе, дедо митрополите. Кажи: Ваистину воскресе. Тако ћемо се онда по српски поздравити и отпоздравити.
Јуче смо се тако поздрављали и отпоздрављали у двору српског краља, а то је махараџа над Србима. Срби се тако поздрављају и данас другог дана Васкрса; па ми још кажу, да се тако поздрављају кроз пуних четрдесет дана, све до празника Вазнесења Христова. Заиста дивно и дирљиво.
Но јучерашњи дан, први дан Васкрса, био је за нас Индијце дан усхићења и духовног оснажења. Били смо краљеви гости најпре на молитви у дворској цркви а потом у двору на доручку.
Ти си већ гледао православну литургију, па ти је познато, како је она драматична и мистична. Зато ти нећу описивати оно што знаш. Само ћу ти саопштити дословно преведену беседу старог дворског свештеника, коју је он изговорио на крају литургије. Потрудио сам се да дођем до овога превода и по својој личној жељи а и по жељи мојих другова Пандит Гаури Шанаре и Раме Јамуне Сисодије. Беседа гласи:
“Краљу господаре, Христос воскресе!
“По праисконом плану Божијем требао се Месија или Спаситељ света спустити у мутну бујицу историјског живота човечанства, која је дотле као нека понорница вукла све људе у подземни ад, да је избистри и да јој управи ток навише ка бесмтрном царству небесном, царству вечне светлости и вечног живота.
“Тај задатак потпуног светског преокрета није могао извршити човек, чак ни највећи од највећих, но сам Бог свемоћни. Зато се као Месија јавио у свету вечни Син вечнога Оца у личности човека Господа Исуса Христа, рођеног телесно од Духа Светога и свете Деве Марије, и препуног божанске мудрости, силе и красоте. Јавио се усред народа јеврејског, кога је Бог вековима припремао кроз пророке и праведнике, и кроз страшна знамења и чудеса, и слике и прилике, речи и символе. Но, о, слепила људског! Његови га не примише. Јевреји га одбацише због тога што Он беше добротвор свих људи и народа, а не само Јевреја, и што се показиваше Месија целог света а не само малог племена Израиљева. Дегенерисани у визији и у вери јеврејске старешине Исусова времена вољнији су били да прогласе за свога Месију разбојника Вараву, који се крваво обрачунавао са Римљанима што су пролевали јеврејску крв, него Исуса који је проповедао милост и љубав према свима људима. Сваког оног ко би учинио неко добро нејеврејима, Јевреји су сматрали као свог злотвора, па ма колико он и њима добра чинио. По њиховом појму, Месија је морао чинити добро само Јеврејима, но исто тако морао је чинити зло свим другим народима.
“То је била суштина сукоба, краљу господаре. Сукобила се завист и доброта, пакост и љубав, самољубље и човекољубље, тесногрудост шовинистичка и свечовечност Божија, мрак духовни и светлост небесна.
“И зло је победило добро. Но та победа је била привидна. Она је трајала само три дана. Трећи дан је Христос васкрсао из гроба. И добро је дакле победило зло. И та победа траје, слави се и шири ево две хиљаде година. Победа зла трајала је непуна три дана, а победа траје ево две хиљаде година и трајаће до скончања времена.
“Велика је победа над злобом људском. Још је већа победа над злобом демонском. Али је највећа победа над смрћу. Христос је однео све три победе: и над људима, и над демонима, и над смрћу.
“Ко је икад од великих људи однео све три ове победе? Нико. Ако је неко побеђивао људе, нико није побеђивао демоне. Кaд је икад ико од највећих људи света и помислио да победи смрт? Никад и нико на пет континената света. Једини Христос троструки је победилац: несравњив и недокучив и недостижан.
“Овога Христа, победиоца над свим победиоцима, обгрлио је наш српски народ пре хиљаду година, и од Њега се не одваја. Ништа му није драже од Христа, ништа светлије и ништа светије. Крст Христов постао је застава српског народа. На свима бојиштима, где се народ српски бранио од неверника, лепршао се крсташ барјак, како под царем Душаном, тако и у Лазаревој војсци на Косову, тако и под нашим сељачким устаничким кнежевима Карађорђем и Милошем, на Мишару и Љубићу.
“Месију света, кога су Јевреји одбацили и распели на крст, ми Срби смо примили и од Њега учинили заставника нашег народа, наше историје, наше судбе.
“Али зато је наша историја поновљена драма Његова живота. Зато смо ми као народ Христов много пута страдали, много пута умирали и много пута васкрсавали. Наш је историјски пут обележен крвавим крстом и светлим васкрсењем. Све у знаку Христа, распетога, и васкрслога. И све наше велике историјске личности прославиле су се само зато што су прошле путем Христовим, путем Голготе и Васкрсења.
“Због тога је, краљу господаре, нама Србима Велики Петак двоструко тежак а Васкрс двоструко радостан. Јер оплакујући Христова страдања под крстом на Велики Петак ми оплакујемо милионе наших сународника убијених за Христа Бога кроз векове; а славећи Христово Васкрсење ми славимо и њих, бесмртнике у небесном царству Христовоме, у великој многомилионој Србији на небесима.
У тој бесмртној небесној Србији налазе се и многи преци твоји, господаре, а надам се као и сваки Србин, да има и мојих. Нашу радост ми мешамо са њиховом. И заједно са њима кличемо: Христос воскресе! А то значи: Бог победи сатану; живот прождре смрт; правда сатре неправду; љубав уништи мржњу; светлост прогна таму. Зато певајмо и утројмо: Христос воскресе! Христос воскресе! Христос воскрeсе! – радост донесе! Амин.”
Кад будеш прочитао ову беседу, дедо митрополите, сам ћеш појмити, како је она учинила огроман утисак не само на мене него и на моје некрштене земљаке, на брамина Гаури Шанкару и на кшатрију Раму Сисодију. И то после нашег жалосног искуства у безбожној и окамењеној Европи.
А знај, да када ти будеш примио ово писмо кроз месец дана, још ће се на све стране по овој чудесној земљи разлегати поздрав: Христос воскресе! и Ваистину воскресе!
Желим ти сваку срећу од Христа и остајем одани
 
Теодосије Мангала

One Comment

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.