ИНДИЈСКА ПИСМА

 

ИНДИЈСКА ПИСМА
 
ПИСМО 14
Др. Јевтим пише оцу Калистрату Светогорцу у Београд
 
Часни оче Калистрате,
Благослови.
Неколико састанака што сам имао с тобом уверили су ме, да Света Гора није престала да буде оно што је била кроз минулих хиљаду година. Огњиште најдубље теологије, мегдан најоштрије борбе човека са самим собом ради царства небеснога, неисцрпив мајдан доживљених чудеса и најнеобичнијег религиозног искуства, и чуварка драгоцених уметничких и историјских споменика и спомена. Ти си веран представник те Свете Горе.
Свакако си сазнао, да је наша земља почаствована посетом тројице веома угледних личности из Индије. Један је од њих учени брамин, други војвода од чувених кшатрија, а трећи је један племенити свештеник хришћанске цркве у Малабару. Они су дошли у Србију особеном мисијом, као изасланици махараџе од Малабара. По моме мишљењу, њихова је мисија најблагороднија што се даде пожелети. Нису то мисије из Европе, које долазе да шпијунирају нашу државу, или да захватају наше руднике, или да од нас, невештих и неспретних, измаме разне концесије: шумске, железничке, индустријске. Није то лукава мисија са задњим мислима, која се увлачи као тигар на вуненим ногама док не ухвати своју жртву и не покаже канџе. Него је то мисија духа и бриге и мудрости. Они долазе да поставе дијагнозу болести закрвљених народа у Европи; да виде од чега Европа болује; да виде да ли јој Индија може што помоћи, и да виде како би се Индија могла сачувати од те исте европске болести.
Њихова је мисија права сензација нашег времена. Они су сензација и за нас Балканце; за нас старије због суштине њихове мисије, а за децу због њиховог спољнег изгледа и одела. Можда си их видео на улици. Деца јуре за њима у гомилама и посматрају их са детињским љубопитством. Сви су црнпурасти, но лепи и привлачни. Људи чисто аријевског соја. Сва тројица носе турбане и кафтане разне боје. Увек се крећу у истом поретку: у средини учени брамин, малог раста и испоштеног аскетског лица, са великим очима, које се ретко затварају. Десно је од њега војвода, висок и снажан, са златним појасом и мачем о бедрима. Лево је пак онај свештеник, сав у црнини, са црним турбаном и са крстом на прсима. Он једини носи дугу браду, док су друга двојица обријани.
Ако их дакле ниси видео, ево дајем ти прилику да их видиш и да с њима разговараш: прими се за члана нашег одбора. Ја сам одређен да саставим одбор, који ће водити бригу о њима докле год су у нашој земљи. Они желе да пропутују сву нашу земљу, да виде, чују и осете све. Тебе узимам у одбор са задатком, да им будеш путовођ по нашим манастирима, наших славних цара задужбинама. А када буду стигли у Свету Гору да их ти тамо као своје познанике дочекаш, проведеш по свима светињама и свуда представиш и препоручиш. Јер ја знам, с каквом опрезношћу Светогорци примају стране госте, нарочито овако необичне и из необичне земље.
Ја сам писао и нашем књижевнику Митриновићу у Лондон, да дође у Србију и да буде с нама за време путовања ових великих Индијана у нашој земљи. Митриновић је мој учитељ и најбољи познавалац индијске мисли и религије од свих живих западњака, у Европи и Америци. Његови индијски ученици у Лондону сматрају га новим Аватаром. Он би нам могао бити од велике помоћи као тумач Индије пред Србима и Србије пред Индијанима. Да ли ће хтети доћи, не знам.
А тебе молим, прими се ове дужности, која је у ствари и велика почаст, па ми дозволи да дођем к теби једно вече на договор.
Препоручујем се твојим светим молитвама и остајем срдачно ти одан
 
Јевтим

Кључне речи:

Један коментар

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *