ИНДИЈСКА ПИСМА

 

ИНДИЈСКА ПИСМА
 
ПИСМО 31
Пандава начелник Бенареса пише Рами Сисодију.
 
Желим ти мир, блажену мокшу души и светлост ногама.
У Бенаресу иде све по старом. Поклоници, жртве, дим, умирања. Сваки дан се много мртваца спаљује на обали Ганга и њихова огорела црна тела спуштају у реку. Нешто мислим, колико ли је Ганг до сада примио људских тела и однео у море, и то кроз хиљаде година! Да су се сва та тела слагала једно на друго, постала би планина која би пркосила Хималајима. Цела Индија рађа тела, а Бенарес их испраћа подземном богу Јами[1]. Тако ми изгледа. И ја се осећам овде више међу мртвим него међу живим; и више у царству бога Јаме него у царству бога Браме. Шта је живот човечији до Маја, обмана, призрак и сен? Данас јесмо сутра нисмо. Колико сутра може се догодити да и моје тело спале на огњу и гурну у Ганг. Питање је само, у каквом ће се новом телу јавити моја душа: да ли у човеку или у слону или у мајмуну или у крагују или у киту. Нема човека ни бога који може зауставити точак поновног рађања и мучења у овој животној Самсари. Тако уче и Веданте и Пуране и Упанишаде[2].
Само Сундарар Даш, твој гуру[3], почиње учити нешто ново. Он ми сваки дан долази и говори, да се Индија налази на крају свега старога и на почетку нечега новога. И стално понавља, да се људи не могу спасти никако својим напором без помоћи надчовечанске. И још прориче, да ће ту надчовечанску помоћ пружити људима нови Метрија, или Месија, који треба да се јави после Гаутаме Буде.
Но можда тебе неће то занимати толико колико једна чудна вест коју ми данас донесе Сундарар. Та вест тиче се и твога дома. Због тога и узех да ти напишем ово писмо. Сундарар ми прича, како се нашао овде у Бенаресу са познатим монахом по имену Кумара Рам. То је један Хималајски бикшу, који ретко посећује Бенарес. Ја се сећам да сам га свега једном видео овде у Бенаресу. Но за њега говоре, да кад год се спусти из шуме међу људе он направи неко изненађење о коме се годинама говори.
Па ми твој гуру Сундарар сад прича, како се Кумара бавио у Малабару међу хришћанима, али не европским него нашим индијским хришћанима. Неколико месеци слушао је хришћанске свештенике и монахе и посматрао њихов живот. После свега виђенога и доживљенога у Малабару Кумара се нешто замислио и ућутао.
Још ми Сундарар рече, да му је Кумара причао како су му се много допала Житија светитеља хришћанских. Па у вези са житијем неког енглеског свеца Албана[4] њих двојица спремају се да учине нешто за ослобађање Арџуне, твога брата Арџуне, који сада тамнује у тамници. Али све то Сундарар ми процеди кроз зубе. Видим да скрива неку тајну. Каква је то тајна видећемо доцније. Кумара само врти главом и шапуће: Cвети Албан! Cвети Албан! Шта се иза тога крије не знам.
Мање се радују изласку сунца него твоме доласку у Бенарес.
 
Твој Пандава
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Јама је подземни бог; бог Ада. Он прима привремено душе умрлих људи до њиховог новог ваплоћења, реинкарнације сходно свачијој Карми. Срби кажу јама за провалу у земљи. Очигледно да је ово санскртска реч и да има везе са именом подземног бога Јаме.
  2. Веданте и Пуране су основне књиге браманистичке а Упанишаде будистичке.
  3. Гуру, учитељ, наставник, васпитач. Гуру је и васпитач деце на селу. Деца која се желе школовати дају се у кућу гуруа, и код њега живе, са њим се хране, од њега се уче. Но гуру вишега стила јесте философ који тумачи Веде зрелим људима.
  4. Свети Албан. Енглески светитељ и мученик из првих векова Хришћанства. У Енглеској многи храмови посвећени су св. Албану.
Кључне речи:

Један коментар

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *