ИНДИЈСКА ПИСМА

 

ИНДИЈСКА ПИСМА
 
ПИСМО 34
Брамин Сомадева из Бомбаја пише Пандит Гаури Шанкари у Србију.
 
Шри Кршна шаранам мама. Ом.[1]
Кад је бикшу Кумара Рам ушао у нашу кућу, Др. Какусанда је још ватрено говорио о Будизму, као јединој истини и једином путу. Кумара га је пажљиво слушао седећи прекрштених ногу; ћутљив и непомичан као кип и спокојан као бог Индра. А бог Индра је подједнако спокојан и кад громовима бије земљу и кад је светлошћу с висине милује.
– Зар не мислиш и ти овако бикшу? – упита доктор Кумару.
– Ја нисам будист, – рече Кумара, – али спреман сам да то постанем, ако ме задовољиш одговором на три питања.
– Врло радо, само говори.
– Прво питање: Да ли је Гаутама Буда истицао себе као јединог Татагату[2], или је признавао, да су се и пре њега јављали спасиоци слични њему, и да ће се после њега јавити још један и последњи спасилац по имену Метрија.
– Заиста Буда је говорио, да су се пре њега јављале многе Буде, и да ће после њега доћи још један и последњи Буда по имену Метрија.
– Ако је тако, онда ми морамо пре свега знати учење свих ранијих Буда.
– Па не шкоди да то знамо.
– Свакако не шкоди него и користи, – рече Кумара, – пошто се и сам Гаутама позивао на раније Аватаре и признавао и усвајао њихову науку о Карми, Дарми и Реинкарнацији.
Ту Кумара заћута и укочи поглед, као да у себи узноси неку молитву. Па ће онда рећи:
– А сада долази моје друго питање. Признајеш ли ти Веданте?
– Не признајем, одговори доктор одлучно. Нашто нам Веданте, кад је Гаутама све рекао што треба рећи? Упанишаде су довољне, и без Веданти.
– Немој себи противречити и немој понижавати Буду.
– Како то?
– Ево како. Рекао си малопре да не шкоди знати пребудистичку науку. А та наука је само у Ведантама. А сад поричеш потребу Веданти. Даље, зар не понижаваш Буду кад не признајеш оно што је он признавао? А он је признавао Веданте, и све раније Буде и Аватаре, који су у Ведантама изложили учење о Карми, Дарми и Реинкарнацији.
Ту се доктор угризе за усне, па одлучно викну:
– Гаутама и – доста! Нико нам више није потребан ни пре ни после њега.
– Жалим што ме ниси задовољио твојим одговором. А сад, докторе, ево мог трећег питања: Гаутама Буда прорекао је појаву једнога Буде после себе, и то последњег по имену Метрија. То си сам већ признао. И ниси могао не признати, кад то стоји написано у речима Гаутаминим. Сада када ти кажеш, да нам нико није потребан ни пре ни после Гаутаме, ти се супростављаш своме учитељу, који је рекао да ће доћи Метрија.
Ту се доктор опет љутито уједе за усне. А Камара продужи:
– Питао сам те, докторе, прво да ли је Гаутама признавао раније Буде, а ти си одговорио да јесте, али да су сви они непотребни, само је Гаутама потребан. Онда сам те питао да ли ти признајеш Веданте, и ти си одговорио да не признајеш, мада се Гаутама учио на Ведантама. Најзад, питао сам те, да ли је Гаутама прорекао новог и последњег Буду после себе, Метрију, нашто си ти одговорио да јесте, али си ипак изразио убеђење, да нико од инкарнација Будиних ни пре ни после Гаутаме није потребан. Гаутама, и – доста. Тако си рекао. Закључак је јасан: ти не признајеш раније Буде којих је било око двадесет пре Гаутаме; не признајеш Веданте, и не признајеш Метрију, последњег Татагату, спасиоца света.
Чувши ове речи Др. Какусанда скочи и рече:
– Ви, бикшу хималајске живите у шуми и не познајете живот. Нећете ваљда ви мене учити.
Видевши га љутита, Кумара заћута за минут два, па ће благо и сажаљиво рећи:
– Драги докторе, нисам желео да ти нанесем бол. Но код нас у Хималајима је правило међу монасима, да чим се неко у препирци о истини и путу наљути, сви престају о томе говорити, и почињу најобичнији разговор о мајмунима, тетребима и лептирима. Ако си дакле вољан ја ћу ти причати читава чуда из живота мајмуна, тетреба и лептира?
Ануширвана који је дотле пажљиво слушао препирку ова два учена човека, чувши ове последње речи монахове, скочи, поче се смејати, табати ногама и пљескати рукама. Морали смо га просто истерати напоље.
А да би као домаћин повратио добру вољу међу својим гостима, ја их позовем у шетњу по мојој градини а потом на ручак. Но Др. Какусанда је то учтиво одбио и отпутовао.
Могу ти само једно рећи: и овај доживљај као и све остало што ми данас преживљавамо сведочи јасно да је Индија у незапамћеном врењу и хаосу. Ко ће је спасти ја не знам. Сва се љуља као пијан човек.
 
Твој одани Сомадева
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Шри Кршна шаранам мама. Ом. „Господар Кршна је моје уточиште“.
  2. Татагата. Почасни назив Будин. Значи: Просвећени, Осветљени.
Кључне речи:

Један коментар

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *