ИНДИЈСКА ПИСМА

 

ИНДИЈСКА ПИСМА
 
ПИСМО 8
Сисодија пише своме брату Арџуни.
 
Селам, драги мој Арџуно.
Много писама послао сам ти из Европе, а ово је друго што ти пишем из Србије. Али од тебе никад абера ни аваза. Шта је то с тобом? Да ли си болестан или здрав? Ако си болестан, не тражим извињења; ако ли си здрав, не примам оправдања. Ти си увек високо мислио о Европи, но ваљда зато што никад ниси био у Европи. Да си био и видео што смо ми видели, ти би био или човек па променио своје мишљење или пак нечовек па порекао искуство нас који смо били на лицу места и видели. Једно ти могу препоручити: моли се да наши богови, Девата, сачувају Индију да се не европеизира. Доста је и ова једна Европа као тровачица света, доста и без Индије. Ако би Индија постала другом Европом, другом тровачицом света, онда те уверавам, да је близу „Брамина ноћ“, смак васионе и повратак свега у небиће, у хаос и у спавање без сна.
Али ја ни за тренутак не губим веру у Индију. Напротив, овде у Србији, у једном нама сличном народу, та ми се вера појачала. Нигде у Европи ми нисмо примљени с толико искрености и љубави као међу Србима. Сваки Србин носи у себи свесно или полусвесно, један део Индије било у својим мислима или у интуицијама или у обичајима, или у склоностима или пак по гостољубљу и по укусу према лепоме.
,,Ми Срби смо један део велике Индије“. Тако је почео своју реч Др. Јевтим, индолог и наш пријатељ. То је било синоћ на једној академији приређеној у престоници у почаст нас Индуса.
„Судба нас је одвојила од Индије, још пре Христова рођења и упутила преко Европе и предње Азије на Балкан. Но одвојени физички ми се никад нисмо одвојили духовно од своје прапостојбине Индије. Санскритске речи, па обичаји, мистика, легенде, пословице, народне бајалице, фантастичне песме о људима који се у змије и друге животиње претварају – све је то код нас Срба сачувано у несравњено већој мери него код осталих индоевропских народа. Сама реч Срб порекла је санскритског и не зна јој се тачно значење. Значајно је и то да ниједан народ у Европи (а можда и у целом свету) нема р као самогласник изузев Индијана и Срба.
„Но ја вам нећу сада говорити о Србији него о Индији нашој расној праматери.
„Индија је богати мајдан мистичног, социјалног и философског блага. Мистика човечанства у смислу религиозном нигде у свету нема тако практичан значај као у Индији. Тамо људи верују у три необичне стварности и према њима управљају цео свој живот, лични и социјални. Те три мистичне стварности по веровању Индијана јесу: Карма, Дарма и Реинкарнација. Карма је судба, Дарма је дужност. Реинкарнација је поновно рођење по смрти у новом телу, било људском или нељудском.
„У друштвеном погледу индијско човечанство је подељено у четири касте: брамини, кшатрије, вајшије и мудре. Овакав друштвени строј траје у Индији хиљаде година без промене и без жеље за променом. Такав строј не би се могао тако дуго одржати кад људи не би стално мислили на смрт и на оно што ће их снаћи после смрти. И још, кад не би помишљали на Карму и Дарму. Карма, Дарма и Реинкарнација су као један затворен троугао који у Индији опредељује све, објашњава све и успокојава све. Брамин у овом веку може се после смрти јавити као шудра а шудра као брамин, цар као просјак а просјак као цар. Тиме се успоставља правда и тиме се ствара помирење са својим стањем и положајем у једном веку човечијем. Европа, атеистичка Европа, која нити мисли о смрти ни о оном што ће доћи после смтри, бунтује се и тражи остварење потпуне правде за свакога у кратком времену од рођења до смрти једног човека и једног поколења. Њен метар није метар него милиметар. Па мерећи све милиметрима, она се бунтује, хуче, виче, окреће, преврће, и пада из јаме у јаму.
„У погледу философском Индија је богатија разним правцима и системима од свих осталих мисаоних народа укупно узетих. Све што људи као људи, без Божјег откровења, могу смислити и домислити својим разумом и својом маштом, смишљено је и домишљено од индијских мудраца. Нема философије у свету која не би имала бар свога корена ако не и потпуног изражаја у Индији. То је топла и плодна материнска утроба, која је родила све што се може родити, од узвишеног до накарадног. Само је Бог једини могао открити људима нешто ново што људи у Индији својим умом нису могли достићи. И Бог је заиста открио човечанству нешто ново, открио је Радосну вест кроз Исуса Христа. Но о томе ћемо се други пут и на другом месту разговарати. Могу вам само рећи, да и материјалистична философија индијска, позната под именом Санкија, није мање духовна од најдуховнијих философија европских.
Потом је Др. Јевтим рекао:
„Нико од европских народа није толико позван да разуме Индију нити да јој пружи руку братства и пријатељства као српски народ. Без икаквог политичког, економског или ма каквог видљивог и материјалног интереса, ми вечерас поздрављамо велику Индију као нашу најближу рођаку на континенту азијском. Пред лицем њених честитих синова који су нам указали част својом посетом, ми јој желимо свако добро од Бога, и сваку срећу, прво њој па нама. Јер ако ми Срби, као њени малени део, по некој Божијој судби, на овоме стpашном распућу и ограшју светском, и на овом мосту између Европе и Азије и паднемо, нека Бог благослови Индију, нашу мајку по крви и језику, да прими из наших руку барјак борбе за вечну истину Божију.“
Ово су пламенови а не речи, мој брате Арџуна. Читај ово и дај другима нека читају. Ми смо грешили што смо гледали само у такозване велике народе света а не у мале. Али и Вишну често говори кроз мале а не кроз велике. Знаш како се нашем великом философу Санкари јавио бог Шива у виду просјака[1]. Не презиримо мало да би дошли до великог. Прочитај ово нашој мајци и поклони јој се до земље као богињи у моје име.
 
Љубећи те брат Рама
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Шива као и сви митолошки богови индијски јављао се људима безброј пута. Једном се он јавио и великом философу Санкари. Кад је Санкара после купања у Гангу изишао на обалу, неки пијани шудра тетурајући се додирне се њега. А баш додир је строго забрањен између шудра и виших каста. Расрђен философ почне викати на пијаног шудру како се смео усудити да га дотакне. Тада шудра у одговору каже Санкари, како је један и исти дух живота у свим бићима и како цео живот свих бића представља Јединство. Санкара је био задивљен слушајућн шта му један пијан човек из најнижег сталежа говори. Утом наједном уместо пијаног шудре обре се пред философом сам бог Шива, и философ му падне пред ноге н поклони се.
Кључне речи:

Један коментар

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *