ИНДИЈСКА ПИСМА

 

ИНДИЈСКА ПИСМА
 
ПИСМО 56
Седмо писмо индијске мисије монаху Христодулу и одговор на писмо.
 
20. питање: Зашто источна православна црква није слала до сада своје мисионаре у Индију?
21. питање: Шта би Христос донео Индији?
22. питање: У твојој визији каква изгледа будућа хришћанска Индија?
Одговор монаха Христодула:
На 20. питање: Прва православна мисија у Индији била је у првом столећу хришћанске епохе. Њу је представљао свети апостол Тома и његови следбеници. Та апостолска мисија имала је доброг успеха, али је угушена од стране многобожаца и муслимана. Остала је само једна малена група у Малабару, која и данас постоји. Наредних осам столећа источна православна црква провела је у страшној борби са јеретицима, од којих су последњи били римокатолици. Затим је Бог попустио робовање православних народа под Турцима у Малој Азији и на Балкану и под Монголима у Русији. За време ових робовања западни народи осилили су се, створили империје и завладали свим континентима па и над Индијом. И само њихове хришћанске мисије имале су приступа у покореним народима. Али без успеха. Јер где крсту предходи мач, ту је крст омрзнут. Тек сада су народи источно православне цркве у могућности да се ставе у службу своје браће у Индији.
На 21. питање: Христос једини може скинути мрак са индијског човечанства, ослободити га демонских окова, и скупити Карму, развејати песимизам, унети радост живота, отворити вид за небеско царство као циљ земаљског битисања, опасати снагом и запојити љубављу све Индијане.
На 22. питање: Будућа Христова Индија представља се моме духовном виду као голубица, којој су крила затопљена катраном па не може да крене ни у висину ни у дужину. Кад је Христос опере и очисти, и својом крвљу запоји, и на руке своје узме она ће полетети на радост своју и на радост светих небеса и свих Божјих народа.

One Comment

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.