ИНДИЈСКА ПИСМА

 

ИНДИЈСКА ПИСМА
 
ПИСМО 36
Теодоcије Мангала пише митрополиту од Малабара.
 
Мир ти и радост од Господа.
Посетили смо и Трново, стару престоницу бугарских царева и патријараха. Били смо у храму четрдесет мученика, у којој је свети Сава српски одслужио своју последњу литургију на недељу дана пред своју смрт. Бугарски народ га је толико волео, да је једва допустио краљу српском да му тело пренесе у Србију.
Сељачки народ у Бугарској учинио је на нас најбољи утисак. Кротак, вредан, трпељив, покоран власти и врло црквен.
– Ви треба да знате, господо, – рече нам неко из пратње, – да ми у Бугарији имамо расно питање као и ви у Индији. Постоје код нас две Бугарије: Татар-Бугарија и Словенска Бугарија. То двојство је донело нама много несреће и много понижења кроз векове историје. И сад чим омиришемо крв један другом, одбијамо се.
– Тако је, тако, – узвикну поп Бојан. То расно двојство фатално је за нас Бугаре. Али има и једно друго двојство, које је фатално по цео хришћански Балкан. То двојство вештачки је створено; а створио га је нарочити тип људи, који се у Бугарији именује „Баја Гања“, у Србији „Дрипац“ а у Македонији „Чапкун“. Ја бих молио наше високе госте из Индије да ово држе у памети и да се добро чувају од Баја Гања бугарских, од Дрипаца српских и од Чапкуна македонских.
Харамбашев поче оштро протестовати. Њему се придружи и Богдановић. Али поп Бојан не хајаше него продужаваше:
– Баја Гање, Дрипац и Чапкун највећи су непријатељи Балкана. Врло често они имају пресудан утицај у свим пословима измучених и тек ослобођених народа балканских. Немојте ни покушавати говорити с њима о Богу, о души, о Месији света, о Јеванђељу, о Ведама, о свету као моралном бићу, ни о недогледним дубинама свега постојећег, нити о роду људском као једној божанској породици. Све је то за њих без интереса као тибетске Тантре и Мантре. Они се хране најнижом врстом књижевности, и то оном која одобрава све страсти, заступа пороке и ставља зло изнад добра. Изјутра они разастиру своје мреже по пучини живота да улове што за себе, а увече пребрајају лов. Ловећи пак за себе и само за себе они не затварају уста вичући: За народ! За народ!
Харамбашев скочи:
– Ја ћу те тужити владици, попе Бојане!
– Па мој владика мисли као и ја, – одврати поп Бојан мирно. Но, да довршим. Ти људи су вештаци, никад мудраци. То су недаровити шегрти Запада. Бомбасто се хвале западном културом, тј. нечим у чијем стварању нису узели учешћа ни они ни преци њихови. Није њима ни до културе ни до Европе – то двоје они узимају само као трговачку марку за свој лични тренутни лов. Знајте да ови типови не представљају ни Балкан ни Европу. Они су један болан тумор на телу Балкана. Они су криви за многу крв међу браћом, за револуције и ратове, за забуну у народу, за ненародну политику, за нехришћанску школу, за туђинску власт над нашом привредом. Чувајте се, господо, Баја Гања, Дрипаца и Чапкуна балканских…
Имали смо малу непријатност баш при улазу на универзитет. Неки студенти почели су нам се смејати. Неки су правили разне досетке. „Доле Азија!“ – проломи се узвик из једне одвојене групе.
Поп Бојан плану па викну:
– Доле ви, Татари! Ово су племенити Азијати а ви сте крволоци из Азије.
Кад војвода Рама разабра шта они младићи вичу он стеже свој мач десном руком. Знаш, кшатрија је то индијски, увек готов да мачем брани част.
Иначе смо се изванредно провели у Бугарији.
Нека свети апостол Тома штити тебе и сав наш Малабар.
Безгранично ти одани
 
Теодосије Мангала

Кључне речи:

Један коментар

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *