ИНДИЈСКА ПИСМА

 

ИНДИЈСКА ПИСМА
 
ПИСМО 4
Госпођа Индумати пише своме супругу Пандит Гаури Шанкари из Алахабада
 
Желим ти срећу, више теби него себи.
Ти си ја, ја сам ти[1]. То осећање од наших првих дана, у мени и сада после двадесет година стоји расцветано као најлепши лотос на светој реци Гангу[2]. Још је то осећање због дугог твог одсуства и појачано. Из дана у дан и из ноћи у ноћ више сам с тобом у теби по тој дивљој Европи него ли овде у нашој Индији. Заиста више сам ти него ја. Тамо је с тобом моја стварност, овде је само моја сенка.
Примила сам неколико твојих писама убрзо једно за другим, све једно боље од другог. Па кад ти као брамин, заветан на уздржљивост и строгу објективност тако црно пишеш о Европи, онда могу мислити како је страшна та зверска земља, која ништа друго нема до зуба и стомака. Зато, да би ти олакшала, узела сам на себе труд и дошла у Алахабад[3] на „свечаност свећа“ у част богиње Кали.
Теби је та свечаност позната, јер смо заједно на њу ходили неколико пута. Али никада као сада није ми она била ни лепша ни свечанија – ај, нити тужнија без тебе. Кажу да је ове године било око два милиона поклоника у Алахабаду из целе Индије. Као да је песак на обали Ганга оживео и претворио се у људска бића. Довела сам собом и нашег сина Ануширвана. Никада раније он није био у Алахабаду. Ноћу када су поклоници запалили милионе свећа и спустили у свету реку у част богиње Кали, призор је био тако величанствен, да је Ануширвана скакао и пљескао рукама од чуда и узбуђења. Ја сам му рекла, те је својом ручицом запалио и у Ганг спустио седам свећа за твоју срећу, и то у част наших највећих божанстава: Браме, Вишну, Шиве, Индре, Савитри и Кали. Да ти буду заштитници на путу кроз ту зверску џунглу. А и ја сам од своје стране запалила много свећа у част омиљене ми Кали, да нам те она сачува и жива поврати.
 
Ти си ја, ја сам ти.
Поштује те и клања ти се
Индумати
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. „Ти си ја, ја сам Ти“; овај израз често се употребљује у Индији. Њиме се хоће да представи понекад јединство једног људског бића с другим а понекад јединство човека с неким божанством. У песмама и молитвама богу Кршни овај се израз често употребљава.
  2. Хиндуси сматрају Ганг за свету реку. Тако се сматра и река Џумна, но мање него Ганг.
  3. Алахабад је град у средњој Индији на обали Ганга. Велике верске свечаности приређују се у том граду сваке године. Нарочито је позната „свечаност свећа“ у част богиње Кали, жене бога Шиве.
Кључне речи:

Један коментар

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *