ИНДИЈСКА ПИСМА

 

ИНДИЈСКА ПИСМА
 
ПИСМО 24
Госпођа Индумати пише из Бомбаја своме супругу Пандит Гаури Шанкари.
 
Желим ти мир, блажену мокшу, више теби него себи.
Јуче смо посетили Слоновску Пећину у близини Бомбаја. Желела сам да се наш син Ануширвана поклони чувеном божанству Тримурти[1] у тој пећини. Ти се сећаш кад смо ја и ти пре много година били на поклоњењу овом највишем божанству, Махадеви, у виду бога Браме, Вишну и Шиве.
На овом путу пратили су нас сада наш домаћин Сомадева и војвода Рамачандра. Из поштовања према теби они су готови да нам учине сваку услугу. И чим сам ја споменула да ћу да водим сина у Слоновску Пећину, они су обојица изјавили да ће нас пратити.
Пред пећином било је много света. Пажњу тог света привлачили су на себе десетак сади из северне Индије[2]. То су заиста били необични људи. Један од њих имао је лице помазано пепелом. Други је био оденут у кору од дрвета. Трећи опет био је сав у лишћу и личио је више на покретни пласт него на човека. Четврти је био сасвим наг, и носио је преко рамена кожу од тигра. Ануширвана је нетремице гледао у ове необичне људе, чији је укочен поглед био управљен у неку недогледну даљину, или можда, нигде до у саме себе, – ко ће знати. Но највише га привукао к себи један сади са много ђердана око врата, који су му покривали и прси и леђа. Ђердани су били од нанизаних звонцади разне величине и разнога звука. Кад би се сади сагињао или усправљао или ма куд покретао, звонцад су звонила као неки оркестар. И Ануширвана је гледао у тог човека као у неко божанство. Дала сам му те им је разделио кувана пиринча; свакоме сади по једну шаку у чанак.
У пећини пред триличним божанством принели смо на жртву пиринча, млека и цвећа.
Не знам одкуд, али баш у нашем присуству два миша су претрчала преко каменога кипа. Један од њих застао је на врх носа Браминог, а други на уву бога Шиве. Видевши то Ануширвана ухвати мене за руку и викну:
– Бежимо одавде!
– Зашто, упитах?
– Па кад мишеви смеју да трче преко Тримурти, преко три највећа бога, они ће сад ударити на нас и одгристи нам нос и уши.
Због тога је био жалостан целим путем. И све се питао: како то да Махадева не може да одбрани себе од мишева? Како ће онда нас одбранити од мишева и од змија и од зверова? Је ли жив Махадева? И јесу ли живи Тримурти?
И још ме је збунио питањем: Зашто богиња Сарасвати није поред свога мужа Браме? И жена бога Вишну Лакшми зашто није поред свога мужа? И Шивина супруга Кали зашто није поред Шиве? Ово је само мушки Тримурти у овој Слоновој Пећини, а где је женски Тримурти?
Нисам знала шта да му одговорим. Оставила сам га да разговара са војводом Рамачандром. А војвода се с њим радо разговара. Видим да га воли.
Оволико за сада. Ти си ја, ја сам ти. Ом.
 
Индумати
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Тримурти. Изражава индијску Тројицу од три бога: Браму, Вишну и Шиву. Кип са њихова три попрсја налази се у Слоновској Пећини код Бомбаја. Кип је изрезан у природној стени и огромних је сразмера. Рађен јe у 8. или 9. веку после Христа.
  2. Саду је монах нарочитог реда. Овај ред је основао знаменити философ Санкара у 9. веку после Христа. Има у њему неколико секти. Тако једни су више за бога Вишну а други за бога Шиву. Једни носе један једноставан штап док други носе у руци троструки штап. Штап се назива данди. Отуда се они са једним штапом зову екаданди, а са трн штапа триданди.

One Comment

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.