НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » ИНДИЈСКА ПИСМА

ИНДИЈСКА ПИСМА

 

ИНДИЈСКА ПИСМА
 
ПИСМО 24
Госпођа Индумати пише из Бомбаја своме супругу Пандит Гаури Шанкари.
 
Желим ти мир, блажену мокшу, више теби него себи.
Јуче смо посетили Слоновску Пећину у близини Бомбаја. Желела сам да се наш син Ануширвана поклони чувеном божанству Тримурти[1] у тој пећини. Ти се сећаш кад смо ја и ти пре много година били на поклоњењу овом највишем божанству, Махадеви, у виду бога Браме, Вишну и Шиве.
На овом путу пратили су нас сада наш домаћин Сомадева и војвода Рамачандра. Из поштовања према теби они су готови да нам учине сваку услугу. И чим сам ја споменула да ћу да водим сина у Слоновску Пећину, они су обојица изјавили да ће нас пратити.
Пред пећином било је много света. Пажњу тог света привлачили су на себе десетак сади из северне Индије[2]. То су заиста били необични људи. Један од њих имао је лице помазано пепелом. Други је био оденут у кору од дрвета. Трећи опет био је сав у лишћу и личио је више на покретни пласт него на човека. Четврти је био сасвим наг, и носио је преко рамена кожу од тигра. Ануширвана је нетремице гледао у ове необичне људе, чији је укочен поглед био управљен у неку недогледну даљину, или можда, нигде до у саме себе, – ко ће знати. Но највише га привукао к себи један сади са много ђердана око врата, који су му покривали и прси и леђа. Ђердани су били од нанизаних звонцади разне величине и разнога звука. Кад би се сади сагињао или усправљао или ма куд покретао, звонцад су звонила као неки оркестар. И Ануширвана је гледао у тог човека као у неко божанство. Дала сам му те им је разделио кувана пиринча; свакоме сади по једну шаку у чанак.
У пећини пред триличним божанством принели смо на жртву пиринча, млека и цвећа.
Не знам одкуд, али баш у нашем присуству два миша су претрчала преко каменога кипа. Један од њих застао је на врх носа Браминог, а други на уву бога Шиве. Видевши то Ануширвана ухвати мене за руку и викну:
– Бежимо одавде!
– Зашто, упитах?
– Па кад мишеви смеју да трче преко Тримурти, преко три највећа бога, они ће сад ударити на нас и одгристи нам нос и уши.
Због тога је био жалостан целим путем. И све се питао: како то да Махадева не може да одбрани себе од мишева? Како ће онда нас одбранити од мишева и од змија и од зверова? Је ли жив Махадева? И јесу ли живи Тримурти?
И још ме је збунио питањем: Зашто богиња Сарасвати није поред свога мужа Браме? И жена бога Вишну Лакшми зашто није поред свога мужа? И Шивина супруга Кали зашто није поред Шиве? Ово је само мушки Тримурти у овој Слоновој Пећини, а где је женски Тримурти?
Нисам знала шта да му одговорим. Оставила сам га да разговара са војводом Рамачандром. А војвода се с њим радо разговара. Видим да га воли.
Оволико за сада. Ти си ја, ја сам ти. Ом.
 
Индумати
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Тримурти. Изражава индијску Тројицу од три бога: Браму, Вишну и Шиву. Кип са њихова три попрсја налази се у Слоновској Пећини код Бомбаја. Кип је изрезан у природној стени и огромних је сразмера. Рађен јe у 8. или 9. веку после Христа.
  2. Саду је монах нарочитог реда. Овај ред је основао знаменити философ Санкара у 9. веку после Христа. Има у њему неколико секти. Тако једни су више за бога Вишну а други за бога Шиву. Једни носе један једноставан штап док други носе у руци троструки штап. Штап се назива данди. Отуда се они са једним штапом зову екаданди, а са трн штапа триданди.
Кључне речи:

Један коментар

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *