ИНДИЈСКА ПИСМА

 

ИНДИЈСКА ПИСМА
 
ПИСМО 52
Треће писмо индијске мисије монаху Христодулу и одговор на писмо.
 
8. питање: Како мислиш о реинкарнацији?
9. питање: Шта је узрок индијском песимизму?
10. питање: Шта може спасити Индију од песимизма?
Одговори монаха Христодула:
На 8. питање: Од најстаријих времена индијски мислиоци схватили су овај свет као бескрајан у простору и у времену, тј. без почетка и без свршетка. Према томе они нису могли претпоставити постојање неког другог света, светлијег и бољег од овога. Нису ни могли замислити неки други свет поред овога “бескрајног и вечног” света. Због тога кад душа изађе из тела, она нема куд него у неко друго тело у овоме свету као једином постојећем. У овом бескрајном и вечном свету су и “богови” и људи. Јер је овај свет без прозора и без врата. Свет је дакле Самсара, вртлог богова и полубогова и људи и свега живог.
На 9. питање: Узрок индијском песимизму јесте оно што смо већ рекли: схватање овога света као бескрајног у простору и у времену. Из њега се нема куда. У њему су подједнаки робови и богови и људи, у Самсари без излаза, у вртлогу без почетка и без краја, у постојању без наде. При таквом ужасном схватању света ко не би био песимист? И заиста Индија је отаџбина песимизма. Носилац и учитељ песимизма у Индији није један човек философ као у другим земљама него цео народ, и то народ од стотине милиона душа на линији од хиљаде година. Заиста језиво! Међутим основне поставке, из којих је произашао мрачни песимизам, измишљотине су људске и обмане демонске.
На 10. питање: Индију ће спасти од песимизма Истина. Не “истина” од људи него Истина од Бога. Кад Индија позна Истину која је од Бога, она ће познати и своје вековне заблуде па ће их одбацити. Кад Индија сазна, да овај свет има свога Творца, има свој почетак и свој крај, и да постоји други један свет, “у коме нема болести ни жалости ни уздисања”, тада ће свеопшта радост уништити очајан песимизам у њој, као што светлост уништава таму.
Тада ће Индијани одбацити и погрешну науку о реинкарнацији. Јер ће им бити јасно да душа када изађе из свога тела одлази из овог ограниченог света у други свет, у своје царство одакле је и постала, а неће се селити из тела у тело до бескраја.

One Comment

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.