ИНДИЈСКА ПИСМА

 

ИНДИЈСКА ПИСМА
 
ПИСМО 26
Митрополит од Малабара пише Теодосију Мангали.
 
Мир ти и спасење од Господа Исуса Христа, распетога и васкрслог Спаса нашега!
Твоја писма из Србије била су нам духовна храна и предмет разговора на нашим саборима на пуној месечини. Читали смо их јавно по неколико пута. Али то није било доста. Морали смо давати да иду од руке до руке – до ако се икад више врате се у моје руке.
Ти знаш, колико се нашег крштеног народа скупља на ноћне молитве, поуке и литије, у време сваког пуног месеца. Ове године нарочито смо изненађени били незапамћеном множином поклоника нашој цркви. Десетине хиљада људи и жена одевених само у бело платно, седели су по целе ноћи на белој као млеко месечини индијској и слушали беседе о Исусу Месији и о духовном путу.
Нису то били само наши верни припадници хришћанске малабарске цркве, него и римокатолици и протестанти, и још много и много некрштених Хиндуса. Ти знаш какве су нам пакости направили наши римокатолици. Таква се пакост у Индији не памти. Заведени римском пропагандом, они су се отцепили од нас, па сад вештим сплеткарењем код судова хоће да нам одузму све цркве и сву имовину. Некрштени Хиндуси никад не би ни помислили да се послуже таквим средствима. Не знам, како ћемо изаћи на крај са тим недушевним римокатолицима. Кад им нисмо хтели дати душе они нам сада траже паре, паре и паре. Пре неки дан дошао ми је државни правобранитељ из Траванкора и захтевао да одмах положим хиљаду фунти стерлинга за рачун римокатоличке цркве у Малабару. Ја сам му рекао, да смо ми Малабарски хришћани пука сиротиња, и да ништа немамо нити за чим чезнемо изузев чаршава преко леђа и пиринча у шаци. Ми нити имамо новаца нити радимо с новцем нити волимо новац. Ходио сам и нашем махараџи на жалбу. Он диже руке у вис са чуђењем како могу бити пакосни према својим ближњим људи од вере.
Па сад гледај, те нађи заштите и помоћи нашој цркви гдегод тамо код православних махараџа и епископа.
И још нам пиши, пиши. Бар два пута недељно. Тако су ме сви молили да ти јавим као свеопшту жељу. Ти сам знаш, како наш народ ни за чим у свету не жуди осим за духовном храном. И само бих хтео да је сигуран, да му је његова вера чиста, света и апостолска. Све остало у свету што јесте и што се догађа као да за њ и не постоји.
Многи су ми говорили још, да би радо видели овде код нас православне монахе отуда из Србије. Потруди се и поведи собом бар двојицу, тројицу. Кажи им, да им наша врућина неће бити тежа него теби тамо њихова хладноћа. Женски манастир, који си ти основао утврђује се у правилу и напредује у молитви. Све сестре срдачно те поздрављају. Свака је од њих додирнула ово писмо челом у знак поштовања према теби, своме духовном оцу. Целује те и благосиља
 
Митрополит Тома

One Comment

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.