ИНДИЈСКА ПИСМА

 

ИНДИЈСКА ПИСМА
 
ПИСМО 27
Војвода Рамачандра пише Рами Сисодији у Србију.
 
Ти знаш да ја припадам друштву „Арија Самаџ“, које је основао пре једног човечијег века чувени Дајананда Сарасвати у Пенџабу. Знаш, да као члан тога друштва ја верујем само у једнога Бога и гнушам се од свих идола индијских. Нека би те дакле тај један и једини Бог у које „Арија Самаџ“ верује, заштитио од зла и повратио к нама здрава. А твоје нам је присуство овамо врло потребно јер је врење у Индији велико: духовно и морално и политичко и социјално.
О томе сам недавно разговарао у Траванкору са светлим махараџом од Малабара. То је заиста свети човек, како он тако и Рани[1], супруга му. Он има све велике особине старих индијских царева: Чандрагупте, Асаке, Чалукије, Харше, Рамачандре, Раџпута и Прити Раџа[2] – све изузев њихове ратоборности. Њему је тешко изговорити и саму реч рат. Па ми је баш причао о вама тројици које је он послао у Европу да упознате узроке тако честих ратова у тој земљи. „Кад упознамо узроке рата онда ћемо да их у корену сасецамо, и нашу Индију од ратног пожара сачувамо.“
Упитах ја:
– Али ако само ми будемо сасецали узроке рата у корену, а Европејци то не буду чинили него баш тај корен буду залевали и неговали, како ћемо се ми сачувати од европске најезде?
На то ће свети махараџа одговорити:
– Сачуваће нас велики богови индијски.
Не хтедох да му вређам његову искрену веру у сву ову идолску гамеж нашу али у себи помислих:
– Та ко ће сачувати све те богове индијске пред навалом богова од запада? Европејци су заиста у праву кад нас називају идолопоклоницима. То је и за мене јасно само што и они слабо верују и у једног Бога. А ја искрено верујем.
Мој Рамо лако би нам било сачувати Индију од Европе али тешко од европеизма. А европеизам се увукао код нас у наше људе, не само у школоване мајмуне него чак и у највеће противнике Европе и Хришћанства. То ја видим и међу члановима „Арија Самаџ“, једног чисто индијског и антиевропског друштва. На скуповима нашим они јаросно нападају све што се зове Европа и Хришћанство. Али чим изађу на улицу они су више Европејци него Индијани. По европски једу и пију и одевају се; по европски се препиру; и што је најгоре, по европски мисле. И то не каква шудра, него баш и они прваци у које Индија упире погледе као у своје вође.
Такав се показао и твој брат Арџуна. Писано ти је о томе и све ти је познато. И он је био члан наше „Арија Самаџ“. Па кад се одрекао многих богова и приљубио уз једног, онда је он лако изгубио и овог једног по обичају свих морално слабих људи. И као безбожник потпуно се европеизирао. Тиме је нанео бол Индији, и бол мојој кући. Моја кћи Мира-бај, као што знаш, била је верена за Арџуну. Кроз кратко време требали су се узети. Међутим Арџуна се верио тајно са неком злокобном туђинком званом Гледис Фаркхарсон. По среди је некаква политичка пропаганда и нека злочиначка ганга – наравно европска. Ухапшени су обоје и Арџуна и она Гледис. Наше новине су много о том писале. Ствар је потргнута била и у свеиндијском Конгресу у Делхи. И многа друга лица су ухапшена. И сад се истрага води. Још није ништа свршено.
Само је једно коначно свршено. А то је раскид веридбе између Арџуне и Мира-бај. Као кшатрија од части и пријатељ велике куће Сисодија ја сам то извео сасвим начисто. Ишао сам у тамницу код твоје мајке по сто пута племените госпође Катјајани па сам јој ствар објаснио. И она се са мном сагласила, да се веридба између њеног сина Арџуне и моје кћери Мира-бај има сматрати као поништена. Јадна душа! Буд је болесна, буд је у тамници, буд је под ударцем и ове срамоте са Арџуном. Толико је плакала и јецала, да сам и ја као окорели војник морао окренути главу и пустити сузе.
Како је између мене и госпође Катјајани као родитеља верене деце постигнут сагласан споразум односно раскида између Арџуне и Мира-бај, то је све пуноважно и законито и по Мануовом закону и по вековечној пракси Хиндуској. Јер родитељи уређују брак између своје деце.
Али ја хоћу и теби ово да јавим као брату мога несyђеног зета Арџуне. Разуми дакле и ти све ово и одобри. И остани надаље пријатељ твоме искреном пријатељу
 
Рамачандри
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Рани значи краљица или махараџиница.
  2. Чандрагупта је протерао Грке који су са Александром Македонским били освојили Пенџаб, на северозападу Индије, и створио велико и слободно царство индијско 321. године пре Христа. Град Патна био му је престоница. Његов унук Асока био је велики унапредитељ индијске цивилизације. Приволео се Будизму и с највећом ревношћу помагао ширење Будизма чак до Кине и Јапана. Чалукија, оснивач једне познате династије на 500. година по Христу са престоницом у Дарвару. Харша, „северни орао“, како га називају песници, моћни освајач и ујединитељ Индије из 7. века по Христу. Рамачандра, многоопевани и популарни херој индијски. Раџпут – династија ратоборна и моћна. Владала је до најезде мухамеданаца.
Кључне речи:

Један коментар

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *