ИНДИЈСКА ПИСМА

 

ИНДИЈСКА ПИСМА
 
ПИСМО 41
Војвода Рамачандра пише Пандит Гаури Шанкари у Србију.
 
Нека ти Вишну дарује мир души и светлост ногама.
Ти си брамин а ја кшатрија. Ти си велики брамин а ја мали војвода. Но ипак нисам ни ја шудра.
Ти знаш боље него ико Веданте и Пуране и Упанишаде па чак и Гант, свету књигу сурових Сика, а ја мало знам, јер сам прочитао само Махабхарату и Рамајану. Па ипак нисам ни ја простак који се клања сваком камену као божанству и који сваком усправљеном стубу у селу говори: АММА![1]
Ако се не могу похвалити првенством своје касте као ти, можда би се могао похвалити својим прецима. Јер мени није узалуд дато име Рамачандра, него из разлога што ја носим у себи крв славног индијског махараџе Рамачандре.
Па сад кад сам ти казао ко сам, ја ти долазим са вешћу, да ја имам ћерку Мира-бај као што ти имаш сина Ануширвану. Ако им је таква Карма, нека се вере и нека се узму. Ја не бих смео ово споменути теби као човеку већем и мудријем од мене, да мени није то прва споменула твоја племенита супруга Индумати. Она је, вели, опазила, да се наша деца воле. Чула је из прикрајка речи: Ти си ја, ја сам Ти, које је Ануширвана изговорио мојој ћерки, и чула је те исте речи кад их је Мира-бај изрекла у лице твоме сину: Ти си ја, ја сам Ти. А да је ово код нас у Индији израз праве љубави међу децом, то је теби познато боље него мени.
Што је моја кћи била верена за Арџуну Сисодију, па се Арџуна бестидно одрекао те веридбе, није Мира-бај крива. Нити јој то спречава да се за другог вери. Истина, по закону Мануа, кад се чак и девојчица за дечака вери, па дечак умре онда се верена девојчица мора сматрати удовицом и не сме се ни за кога удати. Али овде је други случај. Арџуна није умро. И Мира-бај према томе није удовица.
Због тога ја и моја жена дајемо свој пристанак, и твоја супруга дала је свој пристанак. Но ову ствар ја не могу сматрати свршеном док ти, који си учитељ свима нама, не дадеш свој пристанак.
 
Клања ти се и поштује те војвода Рамaчандра.
 
И ја својом руком пишем и потврђујем да сам чула кад су Ануширвана и Мира-бај, заклоњени за бамбусово дрвеће, рекли једно другом: Ти си ја, ја сам Ти. Треба ли ја тебе да учим, како су велике ове речи у Индији од праискони, и како је тешко ма шта насупрот им рећи?
Само ти реци своју реч и они ће бити срећни и верни једно другом до смрти као Рама и Сита.
 
Индумати
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Амма значи мама, мајка.
Кључне речи:

Један коментар

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *