ИНДИЈСКА ПИСМА

 

ИНДИЈСКА ПИСМА
 
ПИСМО 29
Дописник “Тајмса” пише из Делхи.
 
Синоћ сам се вратио из града Пури, који се као свети град такмичи са Бенаресом. Још ми бруји у ушима даноноћно клицање поклоника: “Џаганат! Џаганат!” Поклоници из целе Индије стичу се овде у знаменити храм бога Вишну. Па чим се њиховом погледу укаже овај хиљадугодишњи храм они усхићено кличу: “Џаганат! Џаганат”
У Пури је човек усред атмосфере верске и мистичне, у Делхи усред атмосфере политичке. Тамо архаизам, овде модернизам. На жалост, модернизам не само у добром и у лошем облику свом, чак и у политичком и друштвеном анархизму. Ових дана сав је Делхи узбуђен због једне анархистичне завере, која је у добри час откривена. Као завереници спомињу се неколико угледних Индијана и нека непозната лица са стране. Зачетница ове завере је нека Гледис Фаркхарсон, која је успела да се вери са једним кшатријом, не из љубави и не ради брака него само да би јој он послужио као оруђе у њеним превратним плановима. Пред судијом она је рекла, да је Енглескиња из Лондона. Као своју адресу у Лондону навела је улицу и број куће, где се по моме знању налази теософска књижара “Луизак”. Спомињала је некакву “Индоевропску школу” којом управља неки учени Србин. Каже, да се у тој школи идејно припремила “за побољшање стања у Индији”. Суд не може да верује њеним исказима, и тражи податке о њој. Делхи је пун разних нагађања. Но у Делхију, који никад није без огорчења на Европу, осећа се пораст тога огорчења због ове сумњиве личности.
Наравно, није сва Европа крива што се неки људи у Индији лако подају утицају европских жена. Тако се сва Индија подала теософском утицају госпође Блавацке и госпође Ане Безант. И обе ове госпе постале су омиљене у Индији не због неке особите мудрости него због своје мржње према Хришћанству. Још ће им вероватно и храм подићи и у божанства их уврстити. А сад кад се јавила нека Гледис Фаркхарсон, неслична госпођама Блавацкој и Безант, у Делхи се чују узвици: “Напоље из Индије европске жене!” или: “Још ће нам Европа послати жене да нас уче и да нам суде!” А кад су их училе Блавацка и Безант, онда су им исти ови људи пљескали.
Ето таква је толеранција овде у Индији, где сваки студент чим отвори уста хвали индијску толерантност и грди европску нетолерантност.

One Comment

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.