ИНДИЈСКА ПИСМА

 

ИНДИЈСКА ПИСМА
 
ПИСМО 11
Пандава начелник града Бенареса пише Рами Јамуни Сисодији.
 
Желим ти мир души и светлост ногама.
Дошли су неки твоји рођаци у овај свети град са осталим поклоницима, па су ми испоручили твој поздрав. Веле ми да си се у једном писму жалио: “Мој друг Пандава ме баш заборавио!” Кад сам то чуо, одмах сам отишао у храм Шивин и принео жртву за твоје добро. Верујем, да је та жртва утицала на твоју душу, да се разведриш и према мени одобровољиш.
Немој ни ти ценити пријатеља према честим писмима. И два вола који дуго у једном јарму вуку кад се раставе чезну и ричу један за другим, камоли људи и без писама. Мени су долазили дани кад сам хтео рикати од муке што си ти далеко од мене. Ниси ми излазио из ума нарочито у ово безкишно време када Бенарес представља прави мравињак од безбројних поклоника из целе Индије. Ти си по завету сваке године у ово доба долазио у свети град Бенарес[1] и помагао ми много и много. Само присуство правог пријатеља велика је помоћ и без икакве активности. Кад си ти седео поред мене ја сам осећао двојну снагу.
Није ми мука од наших људи него од Европејаца. Теже је у ово време сместити стотине Европејаца него хиљаде Индијана. Јер сваки од њих стотину тражи засебну собу у хотелу, док наши као што знаш, не траже ништа него спавају по улицама, по пољима, на обалама Ганга и у чамцима. Но још теже од тога јесте негодовање и роптање нашег народа против њих. Наш свет долази у Бенарес да засити душу док европски туристи, новинари и авантуристи долазе да засите очи, да фотографишу и без краја фотографишу, да површно све опишу и да зараде паре на фотографијама и описима. У суштини они ништа не разумеју; њихово знање долази само кроз очи. Њима је несхватљиво чудо, кад виде многе наше људе који по цео дан седе на обали реке и намерно не отварају очи од изласка и заласка сунца.
Па ипак ти си ми у помоћи иако си у даљини. Јер помислим, кад је мени овако тешко од једне шаке Европејаца у Бенаресу како ли је тек моме Рами усред Европе међу Европејцима. Та помисао ми даје снаге и храбрости за рад и стрпљење. Но морам ти у поверењу рећи, да ми долази помисао да се удаљим у шуму и да постанем Санијази. Штa велиш ти на то? Јер живот је горчина и опсена. Шакјамуни[2] је у свему имао право. И кад наиђу тренуци сласти и радости то само повећава горчину која следи за њима, као што точак следи точку.
Ај, колико горчина и јада! Синоћ су ми донели мога слугу из поља мртва. Питон (змијски цар) обавио се око њега и умртвио га. Таква му је Карма. Опет кобре су ове године нарочито јаросне на људе. Сваки дан бива по неколико случајева смрти од њихова уједа. Зато сам наредио, да се у храму змија даје боља храна кобрама и да се пале жртве богу Агни.
Поред тога страх од куге не да ми мира. У неким селима недалеко од Бенареса појавила се куга. Па страхујем да се не пренесе и у овај град где су се стекли оволики поклоници из целе Индије, те се зараза не разнесе свуда.
Но најзад шта вреди страховати? Муслимани кажу ништа не бива без кисмета а ми опет кажемо ништа без карме. Карма нас доноси у овај живот и односи из овог живота, и опет доноси и опет односи. Точак рађања и умирања и поновног рађања ни богови не могу зауставити, камоли ми људи.
А сад да престанемо. Да ти не наваљујем још и Индију на главу. Довољно ти Европа притискује главу, и главу и срце.
Написах ти ово и оволико колико да и мастилом посведочим моју љубав према теби, љубав коју срце моје посведочава сваким својим нечујним откуцајем.
 
Твој Пандава
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Бенарес. Сматра се светим градом у Индији. У њему су многи храмови многим божанствима. Лежи на ушћу Ганга у море. То јe град хаџилука за Индијане као Мека за муслимане.
  2. Шакјамуни. Тим именом назива сe Буда. Умро је око 480. г. пре Христа.

One Comment

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.