ИНДИЈСКА ПИСМА

 

ИНДИЈСКА ПИСМА
 
ПИСМО 54
Пето писмо индијске мисије монаху Христодулу и одговор на писмо.
 
14. питање: Зар индијски монаси, аскети, нису слични хришћанским монасима, рецимо вама у Светој Гори?
15. питање: И зар индијски факири нису исто што и хришћански чудотворци?
16. питање: И зар индијски народ уопште није један испоснички народ као на пример православни народи?
Одговори монаха Христодула:
На 14. питање: Заиста, аскетизам индијских монаха зачуђава. Такво мучење и негирање себе није забележила историја ни код једног нехришћанског народа. Али нашто то? Да би се достигла једна индиферентност према болу и радости, према слатком и горком, према животу и смрти, и прешло у вечну Нирвану, тј. у небиће. Аскетизам хришћански је ради царства небеснога. Хришћански монаси изнуравају тело да би душа постала чиста и од страсти слободна, како би се као таква испунила Светим Духом Божјим и удостојила бесмртног живота у царству небесном. Аскеза у Индији је, дакле, ради уништења живота уопште, док је аскеза код хршићана ради задобијања бољег живота, вечног у царству Оца нашег небесног.
На 15. питање: Индијски факири чине неке опсенарије с намером, да би их људи славили а не да би људима као браћи својој помогли. Хришћански светитељи чинили су и чине чудеса, не у своје име него у Христово, и не ради своје славе него ради славе Христове, и не да би се показали пред људима као чудотворци него да би помогли људима као својој браћи у њиховим невољама. Познато је, да су хришћански светитељи бежали од славе људске и скривали се од оних који су их славили.
На 16. питање: Заиста је индијски народ више испоснички од многих других народа. Не тако као православни народи, јер су циљеви поста, као што напред рекосмо, сасвим различити. Но баш због свог испосништва Индија је предодређена од Господа Бога, да лакше прими Христову науку, и потпуније и искреније у животу примени.

One Comment

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.