NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga II

Kako se čita „Hriste svjete istinij“?

 

PITANJE: Svuda kod nas gde sam do sada prisustvovao jutrenji i Prvom času, „Vozbranoj vojevodje“ se peva posle molitve „Hriste svjete istinij“, bilo da je čita sveštenik pred Spasiteljevom ikonom, bilo da je čita pevnica. Sada sam naišao na slučaj da sveštenik čita u sebi molitvu „Hriste svjete istinij“ pred ikonom Spasiteljevom, a pevnica za to vreme peva „Vozbranoj vojevodje“. Za ovakvu praksu sveštenik se poziva na čitanje pojedinih molitava na Liturgiji, a za koje vreme, veli, pojci pevaju određenu pesmu. Da li ova analogija opravdava navedenu praksu?

 

ODGOVOR: Ne opravdava. Analogija koja nas ovde može rukovoditi pre je ona sa čitanjem završnih molitava na ostalim časovima, nego sa pojedinim molitvama na Liturgiji.

Molitva „Hriste svjete istinij“ u stvari je završna molitva Prvog časa onako kao što i svi ostali časovi imaju, kao pečat, na kraju određenu molitvu (Treći: „Vladiko Bože Oče Vsedržitelju“; Šesti: „Bože i Gospodi sil“; Deveti: „Vladiko Gospodi Isuse Hriste Bože naš“). Prema činu Prvog časa u Časlovcu, Sledovnom psaltiru, Triodu i Tipiku, ovu molitvu, kao i ceo čin svakog časa (sem vozglasa), treba da čita određeni čtec,[1] ili nastojatelj.[2] Ali ovo se odnosi na nastojatelja kad ne služi, jer se na istom mestu on razlikuje od sveštenika: „Taže molitva Hriste svjete istinij glagoljetsja ot predstojatelja. Po tom jerej: Slava tebje…“. To što je prema ovome čita nastojatelj, ne znači da se njoj pridaje neko osobito značenje, niti da se izdvaja od ostalih, jer se u istom pravilu određuje da on čita i završnu molitvu Tpećeg časa, a tako i na drugim bogosluženjima pojedine molitve, npr. na večernji: prednačinateljni psalam, „Svjete tihij“, „Spodobi Gospodi“, „Ninje otpuščaješi“; na jutrenji šestopsalmije, „Tebje slava podabajet“, „Blago jest“, „Carju nebesnij“ itd.[3] Izdvajanje ove molitve od ostalih došlo je tek u novije vreme u Ruskoj crkvi, gde u Službama za svaki dan prve sedmice Velikog posta, izdatim po blagoslovu Svetog Sinoda, pred ovom molitvom stoji: „Onda sveštenik molitvu „Hriste svjete istinij“.“[4] Time se Prvi čas završava. No pošto se njime završava krug jutarnjeg bogosluženja, određen je posle toga otpust.

U našoj pak i Ruskoj crkvi, u manastirima Hilandaru i Pantelejmonu u Svetoj Gori, kao i ponegde u Grčkoj, posle molitve „Hriste svjete istinij“ peva se himna „Vozbranoj vojevodje“.[5] Taj običaj zaveden je u Ruskoj crkvi, kako se misli, u spomen čudesnog izbavljenja Carigrada zastupništvom Svete Bogorodice, od ruskih kneževa Askolda i Dira 866 god., što je dovelo do njihovog, a zatim i krštenja ruskog naroda. Kako je krštenje ovih knezova bilo početak, zora primanja hrišćanstva kod Rusa, to je kod Rusa počelo, na kraju jutarnjeg kruga bogosluženja, u zoru svakog dana, pesmom „Vozbranoj vojevodje“ proslavljanje Sv. Bogorodice čijim je dejstvom na taj način došlo do izbavljenja ruskog naroda „ot zlih“, tj. od nevolja neznabožačkog zloverja i prosvetljenja svetlošću evanđelja.[6] Prema drugima, ova pesma je dospela ovamo na drukčiji način. Pretpostavlja se da je najpre upotrebljavana na litiji jutrenje, pa kad se prestalo sa vršenjem litije u to vreme, pesma „Vozbranoj vojevodje“ „zbog svog uzvišenog značaja i krasote, preneta je na kraj Prvog časa“.[7]

Direktnu odredbu da se ona ovde uzima nalazimo tek u ruskim štampanim Tipicima od 1682 god. dok je u ranijim nema. I u izdanju od 1682. g., prepušta se volji nastojatelja da se peva ili ne peva: „Taže molitva Hriste svjete istinij i Vozbranoj vojevodje, ašče izvolit predstojatelj“.[8] U Kijevopečerskoj lavri molitvu „Hriste svjete istinij“ čita čtec, a „Vozbranoj vojevodje“ ne uzima se.[9]

Po pravilu, dakle, ovu molitvu treba da čita čtec, ili nastojatelj, a nije zabranjeno da je čita i sveštenik. Posle nje,[10] kao što je izneto, prema običaju punom lepe simvolike i smisla, peva se, kod nas i Rusa, „Vozbranoj vojevodje“.

 

Glasnik, januar 1974.

 

NAPOMENE:


[1] M. Skabalanovič, Tolkovij Tipikon, Kijev 1920, I, 422; III ,2. Up. na IX času: „“I glagoljem molitvu: Vladiko Gospodi Isuse…“.

[2] Up. Tipik, Ponedeljak prve sedmice Velikog posta. Tako je i po Pravilniku ep. Melentija: „Nastojatelj čita molitvu: Hriste svjete istinij“ (Letopis Timočke eparhije, Zaječar 1929, str. 116.).

[3] Tipik, gl. 7, treće „Zri“.

[4] Up. Bulgakov, Nastoljnaja knjiga, Harkov, 1900, str. 789; Skabalanovič, n. d. III, 3.

[5] Slovenski pridev „vozbranij“ ne znači „izbrani“, kako poneki, povučeni zvučenjem reči, smatraju, ne istražujući njen pravi smisao, nego doslovno: „onaj koji se bori u nečiju zaštitu, koji nekog štiti“. Reč je, naime, nastala doslovnim prevodom grčke složenice „iper-mahos“, koja ovo znači.

[6] K. Nikoljskij, Posobije, S. Peterburg 1900, 358; L. Mirković, Liturgika II, 1, Beograd 1966, str. 29, 30.

[7] V. N. Iljin, Vsenoščnoje bdenije, Pariz, IMKA PRES, str. 208.

[8] I. Mansvetov, Cerkovnij Ustav, Moskva 1885, str. 331.

[9] Skabalanovič, n. d. III, 3.

[10] Mučno je slušati, primećuje Bulgakov, kako se u ponekoj crkvi ne uspeva izgovoriti molitva „Hriste svjete istinij“, nego se na brzinu prekida pevanjem „Vozbranoj vojevodje“.

 

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. AnaMarija

    Da li crkva dozvoljava mladim mirjanima da udju u celibat?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *