Да нам буду јаснија нека питања наше вере – Књига II

Кропи ли се дом водом освећеном за крштење?

 

ПИТАЊЕ: Да ли свештеник, који ће крстити дете и освештати дом родитеља тог детета, може у Чину свештања дома кропити га водом коју је осветио за крштење?

 

ОДГОВОР: Према ономе што је изнето у чланку „Смисао Чина Великог водоосвећења уочи Богојављења…“ могао би свештеник, пошто освети воду за крштење детета, узети од ње потребну количину и употребити за освећење дома које ће по томе извршити. Али би воду требало узети не само пре крштења у њој детета, него и пре уливања у њу освећеног уља.

Но пошто су верни у старини узимали воду крштења за освећење своје и својих домова пре, док није постојао посебан чин Великог и Малог освећења, употреба воде крштења у том циљу сада већ би значила скретање са црквеног реда и прописа. Зато је исправније и сигурније, поготово да верне не бисмо довели у недоумицу и сумњу, освештати водицу по чину Малог освећења, као што се за освећење дома свагда чини, и њоме окропити дом који се освећује.

Поготово се из горњег излагања никако не би смео извести закључак да свештеник може употребљавати богојављенску водицу за крштавање деце, јер се од V века ова водица освештава ради „оних који је узимају и окушају“, и „који се мажу њоме“, а не и да се „претвори у њој крштавани, како би свукао старог човека који пропада у похотама преваре, а обукао се у новога, обновљеног по лику Оног који га је створио…“. Треба да нам је јасно да је чин Великог освећења воде постао од Чина крштења, али да се тај однос не може обрнути, и чин Великог освећења узети за чин освећења воде крштења, јер се они сада разликују и по јектенијама и по молитвама! На ову разлику, уз закључак да се богојављенска водица не може употребити за крштење, указује и Василије Николајевић.[1]

 

Гласник, фебруар 1981.

 

НАПОМЕНЕ:


[1] Практични свештеник, Нови Сад 1907, I, 119.

 

3 Comments

  1. Pomaze bog dobri ljudi

    Pre dva dana sam razgovarao sa jednim svojim prijateljem I ne znam ni kako dosli smo na temu tj on mi rekao da pravoslavni svestenik nema pravo da se zeni posle prihvacanja svestenickog cina a ja sam mu na to odgovorio ne ne ne nisi u pravu taj covek ne moze postati svestenik ako se ne ozeni tj ako nema zenu. I evo upravo citam vas clanak o tome.
    Ja sam bio ubedjen u to da svestenik moze da se ozeni jer u starom zavetu svestenik je mogao biti samo ako je iz svestenicke porodice tako da ocigledno je da su se svestenici zenili I imali potomtsvo.
    Hteo sam sam da vas pitam (uvek me malo zbunjuje) ako biste mogli da mi odgovorite.
    Ko je doneo te sve zakone I pravila u nasoj pravoslavnoj crkvi. Kako je sve to nastalo, (o svadbama, o postu, itd)
    Nemojte da shvatite nista pogresno, malo sam poceo da istrazujem stari I novi zavet pa nigde ne nailazim na takva pravila

  2. Da li crkva dozvoljava mladim mirjanima da udju u celibat?

    • Из онога што сам читао можда могу помоћи да бар на ово питање одговорим: Млади људи и требају живети целомудрено до брака. Црква не благосиља живот у блуду. Блуд је смртни грех. Ако си под целибатом подразумевала манастир, Црква дозвољава младим људима одлазак у манастир, али особа мора бити свесна страшне чињенице да када се замонаши, нема натраг.