Да нам буду јаснија нека питања наше вере – Књига II

Где стоји служашчи ђакон за време читања Еванђеља на јутрењи?

 

ПИТАЊЕ: У одговору датом на питање: Одакле треба свештеник да чита Еванђеље на недељној јутрењи? (Патр. Гласник бр. 2, фебр. 1974, стр. 55-56) разложно је изнето да треба да чини стојећи с јужне стране престола. Али ништа није речено где стоји ђакон за то време кад служи јутрењу?

 

ОДГОВОР: Сасвим је било на свом месту очекивати да ће се у одговору на питање одакле свештеник чита Еванђеље на недељној јутрењи рећи шта треба да чини и где да стоји ђакон за то време, али се ова ствар превидела и обратила пажња само на свештеника.

Из излагања у поменутом одговору видели смо да „свештеник читајући васкрсно Еванђеље на јутрењи представља „виши чин анђела“, који су при васкрсењу Христовом били весници тог радосног догађаја мироносицама и свету“.[1] Према еванђелским вестима, било је више долазака мироносица на гроб тог васкршњег јутра и више јављања анђела. Матеј и Марко помињу једног анђела, Лука и Јован двојицу. Према Марку, анђео је седео у гробу с десне стране кад су мироносице ушле у гроб, према Јовану Марија Магдалина је видела у гробу два анђела у белом „једног чело главе, а другог чело ногу где је лежало тело Исусово“ (Јован 20, 12).

Ако свештеник, стојећи с десне стране престола и читајући васкрсно Еванђеље представља анђела који је стајао у гробу где су лежале ноге Спаситељеве – као што и сада бива кад на престолу стоји плаштаница, – ђакон, који представља другог анђела, треба да стоји са северне стране престола – према глави Спаситељевој кад на престолу стоји плаштаница. Свакако у смислу таквог символизма, свуда у Грчкој и Светој Гори, на недељној јутрењи „јереј чита одређено јутарње Еванђеље стојећи с десне стране Свете трапезе, док ђакон стоји насупрот њему“.[2] Исто се тако поступа и у Бугарској цркви, те њихов Служебник прописује: „При читању васкрсног Еванђеља, ђакон стоји са запаљеном свећом према свештенику, са северне стране престола“.[3]

У нашим и руским савременим Служебницима – као и у рукописним, колико ми је познато – не говори се ништа где стоји ђакон. Такође, мало има вести и код литургичких писаца. Од њих Булгаков зна да ђакон држи запаљену свећу за време док свештеник чита васкрсно Еванђеље,[4] али где он притом стоји – не помиње. Епископ Мелентије помиње и то: Док свештеник чита Еванђеље на Светом престолу, „ђакон стоји крај њега десно и држи запаљену свећу“.[5]

Природније је – јер више одговара еванђелском излагању, као што напред наведосмо – да ђакон, кад служи на недељној јутрењи и држи запаљену свећу при читању васкрсног Еванђеља, стоји са северне стране Часне трпезе. Иако ова пракса нема потврде из старине, ипак она има своју символику и одређени смисао, и стога се мора, да би се заузео правилан став у овом питању, узети у обзир.

 

Гласник, септембар 1976.

 

НАПОМЕНЕ:

---

[1] Патријаршијски Гласник бр. 2, 1974, стр. 55.

[2] Види Правило о читању јутарњег недељног Еванђеља у Имерологион тис екклисиас тис Елладос, нпр. за 1965. год., стр. 8.

У литургикону издатом у Јерусалиму 1956. год. (трошком монаха Модеста) стоји: „И чита јереј Еванђеље стојећи с десна Св. трапезе, ако је недеља; а ако није – са Красних двери“, а одмах затим у Примедби се вели да у Храму Васкрсења у Јерусалиму тако не бива: „У свештеном Храму Васкрсења увек се чита са Красних двери, које стоје према Свесветом и Живопријемном Гробу“ (стр. 35).

Обичај у неким крајевима код нас, да свештеник чита недељно јутарње Еванђеље са Царских двери, које износи и проф. др Л. Мирковић (Литургика II, 1, Београд 1966, 142), биће да је настао, на неки начин, према овој јерусалимској пракси.

[3] Софија 1928, стр. 368.

[4] Настољнаја књига, Харков 1900, 781.

[5] Правилник, Београд 1904, 63.